Почетна » Економија » Колико струје троши вештачка интелигенција?

Дата центри гутају енергију као целе државе

Колико струје троши вештачка интелигенција?

Према проценама из 2017. године, за рударење једног биткоина било је потребно приближно 20 барела нафтног еквивалента енергије. Данас је та бројка вишеструко већа и креће се око 500 барела по једном биткоину.

Биткоин мрежа тренутно троши између 138 и 175 терават-сати (TWh) електричне енергије годишње, у зависности од методологије процене. Након последњег „халвинга“ (преполовљења награде за рударе), годишње се произведе око 164.000 нових биткоина. Када се укупна годишња потрошња енергије мреже подели са бројем нових кованица, долази се до процене од приближно 500, а према вишим проценама и више од 600 барела нафтног еквивалента по биткоину.

Међутим, биткоин је само део приче. Много већи енергетски изазов данашњице представља вештачка интелигенција (АI).

Подаци ИЕА: Податковни центри троше као целе државе

Према подацима Међународне агенције за енергију (ИЕА), податковни центри су током 2024. године потрошили око 415 TWh електричне енергије. Када се та количина изрази кроз нафтни еквивалент, добија се приближно 670.000 барела дневно. Другим речима, толико енергије дата центри троше сваког дана само за рад сервера, складиштење података и извршавање компјутерских задатака, укључујући системе вештачке интелигенције.

ИЕА процењује да би се до 2030. године потрошња податковних центара могла повећати на око 945 TWh годишње, што одговара приближно 1,5 милиона барела нафтног еквивалента дневно. То је количина енергије упоредива са дневном производњом једне средње велике државе произвођача нафте.

Упозорење стручњака: Постојећа електроенергетска инфраструктура у бројним државама није пројектована за тако брз раст потражње за електричном енергијом, због чега ће бити потребна значајна улагања у производне капацитете и мреже.
Биткоин рударење у служби вештачке интелигенције

Због овог проблема, познати инвеститор Кевин О’Лири (Kevin O’Leary) подржао је другачији приступ: коришћење прихода од рударења биткоина за развој нискоугљеничне енергетске инфраструктуре која може снабдевати АI податковне центре.

О’Лири је инвестирао у компанију Bitzero Holdings Inc., коју не види само као рудара биткоина, већ пре свега као енергетску компанију. Ова фирма је користила приходе од рударења како би осигурала приступ великим количинама повољне зелене струје у Норвешкој, Финској и Сједињеним Америчким Државама.

Ова стратегија је донела конкретне резултате када је Bitzero објавио споразум са компанијом OneQode Networks о коришћењу пуног капацитета енергије из својих норвешких погона, чиме је званично ушао на тржиште инфраструктуре за велике АI дата центре.

Колико енергије троши ChatGPT?

У истраживању које је спровео Џош Ју (Josh You) у сарадњи са Алексом Ербеном (Alex Erben) и Егеом Ердилом (Ege Erdil), наводи се да типични ChatGPT упити који користе модел GPT-4o вероватно троше приближно 0,3 ват-сата (Wh). То је чак десет пута мање од ранијих процена према којима је за један упит било потребно око 3 Wh електричне енергије.

Ова разлика произилази из ефикаснијих модела и хардвера, као и из претерано песимистичне процене броја токена у ранијим анализама. За поређење, 0,3 ват-сата је мање од количине електричне енергије коју ЛЕД сијалица или лаптоп потроше за неколико минута.

Формула потрошње по упиту (NVIDIA H100):

1 секунда рада процесора × 1.500 вати × 70% искоришћености = 1.050 ват-секунди (око 0,3 Wh)

Најважнији разлог зашто се ова процена разликује од ранијих јесте коришћење реалнијих претпоставки о броју излазних токена, као и новији, ефикаснији чипови (NVIDIA H100 уместо старијих А100). Ипак, потрошња и даље варира – упити са дугим улазним текстовима или комплексним одговорима могу бити знатно енергетски захтевнији од просека.

Нова битка за енергетске ресурсе

Компаније које развијају вештачку интелигенцију данас се боре за исту ствар за коју су се некада надметале нафтне компаније – сигуран приступ енергији.

Према проценама компаније JLL, глобални капацитет податковних центара могао би се готово удвостручити до 2030. године. То ће захтевати скоро 100 гигавата (GW) нових енергетских капацитета и око три билиона долара улагања у инфраструктуру и ГПУ (GPU) технологију.

Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.