Сезона бербе боровница у Србији је у пуном јеку, а овогодишња берба траје између шест и осам недеља. Ипак, пољопривредници који се баве узгојем овог изузетно траженог воћа суочавају се са драматичним дефицитом сезонске радне снаге. Иако су услови и дневнице за брање боровница ове године оборили све претходне рекорде, власници плантажа очајнички траже надничаре.
Како би привукли довољан број берача, послодавци су подигли цене рада до максимума. Власници плантажа нуде дневнице које се крећу и до 50, па чак и 60 евра (од 5.000 до 7.000 динара) за искусне раднике. Поред рекордног износа новца, у огласима се готово увек наглашава да су сваком раднику потпуно бесплатно обезбеђени смештај и три оброка дневно током свих дана трајања бербе.
Међутим, чак ни ови изузетни услови нису привукли домаће раднике да се јаве на огласе у већем броју, па су поља у многим крајевима земље и даље празна.
Дефицит сезонских радника: Зашто нико неће на плантаже?
Структура сезонске радне снаге у Србији значајно се променила претходних година. Старији берачи, који су деценијама чинили окосницу овог посла, све теже подносе тежак физички рад на високим летњим температурама. С друге стране, млађе генерације радије бирају сезонске послове у трговини, угоститељству или одлазе на приморје.
Због тога су поједини пољопривредни произвођачи принуђени да примењују другачије стратегије. Многи уводе плаћање по убраном килограму, што највреднијим и најбржим берачима омогућава да на месечном нивоу зараде и преко 150.000 до 180.000 динара. Неки узгајивачи су због ове кризе већ почели да увозе радну снагу из земаља Азије, најчешће из Непала.
Како мањак радника утиче на цену боровница у Србији?
Пошто је сезона брања кратка, а боровница је изузетно нежан и кварљив плод, свако кашњење са бербом доноси огромне губитке. Високи трошкови производње, рекордно високе дневнице које се нуде, али и укупан мањак радне снаге директно кроје завршну рачуницу.
Због свих ових фактора, тренутна цена боровница на домаћем тржишту креће се у распону између 1.300 и 2.000 динара по килограму. Стручњаци упозоравају да би у наредним годинама недостатак сезонских радника могао да постане највећи изазов за српско воћарство, посебно у секторима производње малина и боровница, који представљају неке од кључних извозних адута Србије.
