Почео је први уписни рок на факултетима, а будући бруцоши и ове године воде велику битку за сваки бод неопходан за упис на жељени студијски програм. Технички факултети, медицина и психологија и ове године су међу најтраженијим изборима за наставак школовања.
Према речима Милоша Туринског из Инфостуда, млади све пажљивије прате кретања на тржишту рада и бирају факултете водећи рачуна о перспективи запослења, мада не би требало да занемаре ни сопствена интересовања.
Студије психологије бележе рекордну популарност
Иако су електротехника, медицина и организационе науке традиционално популарни избори, највећа конкуренција и прави „бум“ ове године бележи се на студијама психологије.
„Највећа потражња је за студијама психологије и ту ћете видети да се на једно место пријављује чак пет потенцијалних кандидата“, истиче Турински.
Раст интересовања за психологију последица је све веће свести о значају менталног здравља, али и ширења могућности за запошљавање у тој области. На свим факултетима у Србији годишње се упише око 500 студената психологије.
Зашто је психологија толико тражена?
- Свест о менталном здрављу: Генерација Зед и миленијалци отворено говоре о терапији и синдрому сагоревања (burnout), што ствара простор за веће ангажовање психолога и психотерапеута.
- Ширење у ХР сектору (људски ресурси): Велики број дипломираних психолога проналази посао у корпорацијама, где се баве селекцијом, регрутацијом и едукацијом запослених.
Технички факултети и даље сигуран избор за тржиште рада
Међу најтраженијим у Србији и даље су Електротехнички факултет (ЕТФ), Машински факултет и Факултет организационих наука (ФОН). Ове струке и даље важе за сигуран избор који доноси лакше запослење.
Какво је стање у ИТ индустрији?
И поред тога што се смањила потражња у ИТ индустрији у односу на период експанзије до 2022. године, интересовање младих за информационе технологије остаје велико.
„ИТ је и даље веома популарно занимање и млади желе да се баве пословима будућности. Јесте мало теже ући у индустрију него раније, али је она и даље веома атрактивна“, објашњава Турински за РТС.
Вештачка интелигенција неће заменити инжењере
Говорећи о утицају вештачке интелигенције (АИ) на тржиште рада, Турински умирује будуће студенте и наглашава да ће ИТ стручњаци и даље бити неопходни:
„Неко и даље мора да управља вештачком интелигенцијом. Човек је тај који је створио вештачку интелигенцију и она не функционише сама по себи. Тражиће се људи са широким спектром знања и више компетенција који могу лакше да се уклопе у систем.“
Наставнички смерови доживљавају крах
Са друге стране медаље, факултети који образују будуће наставнике и професоре суочавају се са драматичним падом интересовања матураната.
„Сви смерови који школују будуће наставнике и професоре доживљавају малтене крах. Прошле године смо имали ситуацију да се на појединим смеровима пријавио само један студент“, каже Турински.
Као еклатантан пример наводи студије физике и хемије, за које влада минимално интересовање, иако домаћим школама озбиљно недостаје овај наставни кадар. Тржиште рада тражи професоре, али млади бирају занимања која доносе боље услове рада и већу финансијску стабилност.
Савет за бруцоше: Баланс између зараде и личних афинитета
Иако је анализа тржишта важна, Турински поручује да приликом избора факултета не треба гледати искључиво кроз призму тренутне потражње и новца.
„Млади данас много више прате шта се дешава на тржишту рада и где могу да пронађу посао. Али мој савет је да не беже од својих афинитета и онога што заиста воле. Треба пронаћи баланс између онога што нуди тржиште рада и онога што нам срце говори да радимо“, закључује Турински.
