Да ли сте знали да у оквиру Православне цркве и данас постоје парохије у којима се богослужење не служи по византијском, односно источном обреду, већ по древним западним литургијским традицијама?
Реч је о православним заједницама које користе облике западног обреда, ослоњене на древно латинско, галиканско и друге западне хришћанске традиције. Оне сведоче о једној важној историјској чињеници: Православље није било вера само источних народа, већ је у првом миленијуму било присутно широм хришћанске Европе.
Свети Јован Шангајски и обнова западног обреда
Једна од најзначајнијих личности за савремену обнову православног западног обреда био је Свети Јован Шангајски, архиепископ Шангајски и Санфранциски.
Током свог архипастирског служења у западној Европи сусретао се са Французима, Енглезима, Немцима и другим хришћанима који су желели да приступе Православној цркви, али су истовремено желели да сачувају део свог древног литургијског наслеђа.
За њих је било важно да прихватање православне вере не значи нужно и одрицање од свих западних хришћанских традиција које су постојале пре Великог раскола 1054. године.
Свети Јован је у томе видео могућност да се покаже универзалност Православља.
Јединство вере, различити богослужбени облици
Историја хришћанства првог миленијума показује да је постојало више литургијских традиција. Запад није одувек био ограничен на облик богослужења који данас повезујемо са Римокатоличком црквом, док је хришћански Исток развијао своје византијске обреде.
Међу древним западним хришћанским традицијама постојали су латински и галикански обреди, као и различити локални облици богослужења.
У том контексту често се истичу и велики западни светитељи првог миленијума, попут Светог Иринеја Лионског, Светог Мартина Турског, Светог Патрика Ирског и Светог Бенедикта Нурсијског.
Њихово наслеђе подсећа да су корени Православља дубоко усађени и у хришћанску историју Западне Европе.
Шта је православни западни обред?
Суштина православног западног обреда није у томе да се мења православно учење, већ да се православна вера изражава кроз одређене древне западне богослужбене форме.
Зато је важно раздвојити обред и вероучење.
Православна вера остаје иста: исповедају се православни догмати, Света Тројица, Васкрсење Христово и црквено предање. Истовремено, богослужење може да користи западне литургијске текстове, напеве, одежде и традиције.
У појединим заједницама посебно место имају традиционални монашки облици молитве и чувени грегоријански напев.
Манастир у Колораду као пример западног православног наслеђа
Један од занимљивих примера савременог православног монаштва западног обреда налази се у Сједињеним Америчким Државама.
У Колораду делује Манастир Наше Госпе и Светог Лаврентија, православна монашка заједница која негује бенедиктинску традицију.
Монашки живот заснива се на Правилу Светог Бенедикта Нурсијског из 6. века и познатом начелу Ora et Labora – „Моли се и ради“.
Посебно место у животу заједнице имају традиционални монашки часови, молитва, духовно читање и Lectio Divina, древна пракса молитвеног читања Светог писма.
Такве заједнице представљају занимљив пример сусрета древног западног монашког наслеђа и православне духовности.
Где се данас служи православни западни обред?
Западни обред постоји у оквиру појединих православних јурисдикција, пре свега у Северној Америци и деловима Европе.
Посебно је познат Викаријат западног обреда Руске заграничне цркве, као и западнообредне парохије у оквиру Антиохијске православне архиепископије.
У овим заједницама могу се видети традиционалне западне свештеничке одежде, древни облици богослужења и напеви који се разликују од уобичајене византијске литургијске праксе.
Истовремено, ове заједнице остају део православног црквеног живота својих јурисдикција.
Православље као васељенска вера
Причa о православном западном обреду отвара и шире питање: да ли је Православље пре свега културна и национална традиција Источне Европе или васељенска хришћанска вера?
Историја Цркве показује да православно хришћанство има дубоке корене и на Истоку и на Западу. Древни западни светитељи и монашке традиције део су заједничког хришћанског наслеђа првог миленијума.
Зато православни западни обред данас представља занимљив пример како различите културне и литургијске традиције могу да постоје у оквиру православног хришћанства, уз очување јединства вере.
Православље је много шире и разноврсније него што се на први поглед може учинити. Од византијских храмова Истока до древних западних литургијских традиција, његова историја сведочи о хришћанству које је вековима превазилазило националне и културне границе.
