Хути се, заједно с Хамасом и Хезболахом, декларишу као део осовине отпора коју Иран води против Израела, САД и ширег Запада
САД и Велика Британија су због напада Хута на теретне бродове у Црвеном мору провеле велике ваздушне ударе на циљеве у Јемену.
Хути су побуњеничка група коју подупире Иран и која контролише велик део Јемена. Амерички председник Џо Бајден је казао да су америчка и британска војска, уз подршку Аустралије, Бахреина, Канаде и Холандије, рано јутрос покренуле нападе на подручја под контролом Хута.
Погођено је више од 12 циљева, укључујући главни град Сану и Ходеиду, лучко упориште Хута на Црвеном мору. На мети су била логистичка чворишта, системи протузрачне одбране и складишта оружја.
Напади на бродове у Црвеном мору
Напади Хута су започели након почетка сукоба између Израела и Хамаса 7. октобра.
Хути су изјавили да подржавају Хамас и рекли да ће гађати сваки брод који путује према Израелу.
У новембру су запленили израелски теретни брод, а након тога су дроновима и балистичким пројектилима напали неколико комерцијалних бродова. Њихови напади на Црвеном су се између новембра и децембра повећали за 500 посто. Постали су тако велика претња да су велике бродарске компаније престале с активностима у регији.
Готово 15 посто глобалне поморске трговине пролази кроз Црвено море, које је Суеским каналом повезано са Средоземљем и представља најкраћу поморску руту између Европе и Азије. Велике бродске компаније, укључујући Медитерранеан Shipping Company, Маерск, Хапаг-Lloyd и нафтну компанију БП, рекле су да преусмеравају бродове даље од Црвеног мора.
Стога се на међународним тржиштима појавио страх да ће цене горива порасти и да ће доћи до поремећаја у ланцима доставе. САД је оптужио Иран да је уплетен у планирање операција против комерцијалних бродова у Црвеном мору.
Ко су Хути
Хути су наоружана група из јеменске шиитске муслиманске мањине. Име су добили по оснивачу покрета, Хусеину ал Хутију. Група је формирана 1990-их, а борила се против, како су сматрали, корупције тадашњег председника Алија Абдулаха Салеха.
Салех је, уз подршку војске Саудијске Арабије, покушао је 2003. Елиминисати Хуте, али без успеха.
Хути воде грађански рат против јеменске владе од 2014. Владу је подржала коалиција арапских земаља предвођена Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима.
Хути се, заједно с Хамасом и Хезболахом, декларишу као део осовине отпора коју Иран води против Израела, САД и ширег Запада.
Ко подржава Хуте
Побуњеничкој групи Хута узор је шиитска оружана група у Либану, Хезболах, која им од 2014. пружа подршку и обуку. Њихов савезник је и Иран, с обзиром да им је Саудијска Арабија заједнички непријатељ. Постоји сумња да Иран опскрбљује Хуте оружјем и да им доставља важне обавештајне информације који им омогућавају да нападају бродове у Црвеном мору.
– Знамо да је Иран укључен у планирање операција против комерцијалних бродова у Црвеном мору. То је у складу с дугорочном материјалном потпором Ирана и охрабривањем дестабилизирајућих акција Хута у регији – рекла је Ејдриен Вотсон портпарол Беле куће за националну безбедност.
Иран пак негира умијешаност у нападе на Црвеном мору. Хути су од почетка рата у Гази испалили балистичке пројектиле и дронове према Израелу. У случају да их је Иран опскрбио оружјем, то би значило да је прекршио УН ембарго на оружје. Иран је, наравно, то негирао.
Колики део Јемена контролишу Хути
Службена влада Јемена је Председничко веће на које је председник Абдрабух Мансоур Хади пренео своје овлаштења у априлу 2022. Међутим, седиште владе је у главном граду Саудијске Арабије, Ријаду, након што је Хади тамо побегао 2015. године.
Већина јеменског становништва живи у подручјима под контролом Хута. Осим Сане и севера Јемена, Хути контролишу и обалу Црвеног мора. Група на том подручју прикупља порезе и штампа новац. Савет безбедности УН наводи да су Хути до 2010. имали између 100.000 и 120.000 следбеника које чине наоружани војници и ненаоружани присталице
