Кинески научници развили су плазма погонски систем који функционише без потребе за горивом или батеријом, што представља револуционаран искорак у области чисте енергије.
Иако је тренутни прототип осмишљен за употребу у ваздухопловству, истраживачи верују да би се ова технологија у будућности могла прилагодити и копненим возилима, укључујући аутомобиле. Овим пројектом, који води професор Јау Танг са Универзитета у Вухану, научници су створили алтернативу традиционалним моторима, потпуно уклањајући потребу за фосилним горивима и спремницима енергије. Уместо тога, мотор ствара плазму – јонизовано стање ваздуха користећи микроталасну енергију.
Процес се заснива на компримовању атмосферског ваздуха који се затим излаже микроталасима фреквенције 2,45 ГХз, истој каква се користи у кућним микроталасним пећницама. Тај поступак одваја електроне од атома, стварајући плазму која генерише потисак. Систем при томе не производи никакве емисије, дим нити хемијске нуспроизводе.
У раним лабораторијским тестовима, мотор је успео вертикално да подигне челичну куглу тешку један килограм, доказујући да се плазма потисак може произвести без сагоревања или батерија. Истраживачи тврде да би ниво потиска у будућности могао достићи снагу мањих комерцијалних млазних мотора. Иако је прототип за сада намењен авионима, његова основна идеја могла би се применити и у другим врстама превоза, укључујући аутомобиле у будућности.
Плазма погон проучава се већ деценијама, углавном у контексту свемирских летелица. Оно што овај систем чини јединственим јесте чињеница да користи земаљску атмосферу као погонски медијум. Кључна иновација лежи у способности стварања потиска при нормалном атмосферском притиску помоћу микроталасне јонизације, што до сада није било могуће. Пошто не користи хемијско гориво нити батерије, систем се издваја као потпуно беземисионо решење за будући транспорт.
Тренутно су водоничне горивне ћелије и батеријски електрични системи водеће алтернативе моторима са унутрашњим сагоревањем, али обе технологије имају ограничења. Водоник захтева сложену инфраструктуру за складиштење, док батерије повећавају тежину возила и ограничавају домет, нарочито у ваздухопловству и тешком транспорту.
Плазма мотор који не захтева ни једно ни друго могао би представљати трећи пут ка чистом погону, превазилазећи недостатке постојећих зелених технологија. Упркос обећавајућим резултатима, ова технологија се још увек налази у експерименталној фази. Тренутни модел захтева непрекидно напајање микроталасном енергијом високог напона, што представља изазов у погледу скалабилности, посебно за веће авионе или возила. Истраживачи признају да је потребно још много развоја пре него што технологија постане комерцијално примењива, али сматрају овај напредак важним кораком ка практичним моторима без емисија, који би једног дана могли променити начин на који свет производи и користи енергију
