Кинески стартапи и истраживачи убрзано раде на развоју интерфејса мозак–рачунар (BCI) који би могли да се уграде за само неколико минута, док Пекинг настоји да подржи домаће компаније способне да конкуришу компанији Неуралинк Илона Маска.
Ови уређаји омогућавају пацијентима да управљају дигиталним уређајима искључиво помоћу мисли. За разлику од традиционалних BCI система, који захтевају хируршко отварање лобање, нова кинеска решења уграђују се кроз крвне судове, слично постављању стента.
СтарМедова минимално инвазивна метода
Компанија СтарМед Технолоџи развија приступ који подразумева улазак кроз крвне судове на врату и навођење уређаја кроз васкуларни систем директно до мозга.
„Развијамо далеко мање инвазиван начин постављања уређаја, уласком кроз крвне судове врата и његовим усмеравањем кроз васкуларни систем директно у мозак“, изјавио је Жао Џентуо, суоснивач компаније, на Глобалном здравственом самиту у Хонгконгу.
Компанија са седиштем у Шангају прикупила је више од 1,1 милијарду јуана (163 милиона америчких долара) инвестиција током протекле године. Међу инвеститорима су и кинески технолошки гиганти Тенсент и Алибаба.
У децембру је СтарМед представио програм развијен у сарадњи са истраживачким тимом Кинеске академије наука. Циљ пројекта је уметање BCI уређаја кроз крвни суд до одређеног дела мозга, где би био фиксиран са спољне стране зида крвног суда. До сада је технологија тестирана на овцама, док клиничка испитивања на људима још нису започета.
Тржиште вредно десетине милијарди долара
Према процени инвестиционе банке Морган Стенли, тржиште можданих импланата могло би у наредној деценији нагло да порасте и само у Сједињеним Америчким Државама достигне вредност од 80 милијарди долара до 2035. године.
Кина је већ најавила да до 2030. године жели да развије две или три компаније светског ранга у области интерфејса мозак–рачунар.
Бржа и безбеднија алтернатива Неуралинку
Технологија коју тренутно користи Неуралинк подразумева отварање лобање, излагање мождане коре и постављање уређаја директно у мозак. Стручњаци истичу да би уградња кроз венски систем могла значајно да скрати време захвата и умањи ризике који прате класичне операције мозга.
Дуан Ванру, главни лекар болнице Сјуенву при Пекиншком медицинском универзитету, навео је да и његов тим развија приступ који подразумева постављање BCI уређаја у венске синусе мозга. Болница је већ започела прво клиничко испитивање на људима.
„Хирург са четири или пет година искуства може да постави уређај за свега десет минута“, рекао је Дуан. „До сада нисмо имали значајније безбедносне проблеме, а имплант се чак може уклонити и извадити у року од месец дана након уградње.“
Прва испитивања на људима
Кинески Универзитет Нанкај је прошле године спровео оно што је назвао првим клиничким испитивањем на свету у којем је интерфејс мозак–рачунар уграђен кроз крвне судове.
Кина није једина земља која развија ову технологију. Стартап Синкрон је још 2023. године уградио овакве импланте код десет пацијената путем југуларне вене у Аустралији и Сједињеним Државама.
Нова нада за парализоване пацијенте
Према речима Жао Џентуа из СтарМеда, пацијенти са тешким облицима парализе, пре свега квадриплегичари који су изгубили могућност покрета испод врата, захваљујући овој технологији могу да користе своје мисли како би обављали различите активности и водили живот који је много ближи животу здравих особа.
У једном од недавних испитивања СтарМеда, пацијент коме је интерфејс мозак–рачунар уграђен класичном хируршком методом успео је да користи систем за комуникацију са корисницима на кинеској платформи за електронску трговину Џеј-Ди.ком, што му је омогућило да остварује месечни приход од око 1.800 јуана.
