Кина је покренула нову арктичку поморску руту која би могла да скрати пут између Азије и Европе и понуди алтернативу традиционалним трговачким правцима кроз Суецки канал, Црвено море и мореуз Баб ел Мандеб. Нова линија, названа „Ледени пут свиле“, повезује кинеску луку Нингбо са британском луком Феликстоу преко руског Северног морског пута.
Кинеска компанија за контејнерски транспорт Sea Legend покренула је редовну линију дуж руске северне обале, кроз Арктик. Према доступним подацима, путовање које традиционалном рутом кроз Суецки канал траје око 40 дана, арктичком трасом може да буде скраћено на око 18 до 20 дана, у зависности од услова на Арктику.
Нова рута добија на значају у тренутку када су важни светски поморски правци изложени све већим геополитичким ризицима. Поремећаји у Црвеном мору и око мореуза Баб ел Мандеб, као и нестабилност у ширем региону Блиског истока, подстакли су бродске компаније да траже алтернативне путеве између Кине и Европе.
„Ледени пут свиле“ од Кине до Европе
Нова кинеска рута почиње у Нингбоу, на источној обали Кине, а затим се пружа према северу, дуж руске обале, користећи Северни морски пут. Након проласка кроз Арктик, бродови настављају према Европи и стижу до Феликстова у Великој Британији.
Назив „Ледени пут свиле“ представља директну алузију на историјски Пут свиле који је вековима повезивао Кину и Европу.
Sea Legend је још 2025. године извела пробно путовање овом рутом. Брод „Истанбул бриџ“ стигао је до Феликстова за око 20 дана, што је знатно брже од традиционалног путовања кроз Суецки канал, које траје приближно 40 дана, или руте око Рта добре наде, која може да траје око 50 дана.
Током пробног путовања превожени су, између осталог, фотонапонски производи, системи за складиштење енергије и роба намењена прекограничној електронској трговини. То показује да се арктичка рута пре свега позиционира као коридор за робу веће вредности и производе осетљиве на време испоруке.
Може ли Северни морски пут да буде алтернатива Суецком каналу?
Климатске промене довеле су до смањења обима арктичког морског леда, што је током летњих месеци олакшало пловидбу Северним морским путем.
Ипак, то не значи да је Арктик постао једноставан или безбедан трговачки коридор. Пловидба зависи од временских услова, кретања леда, инфраструктуре и расположивости бродова који су прилагођени поларним условима.
Северни морски пут је зато за сада пре свега сезонска алтернатива, а не потпуна замена за Суецки канал.
Према подацима који су објављени о саобраћају на овој рути, број контејнерских бродова и даље је релативно мали. Северни морски пут је до сада углавном служио за транспорт руских природних ресурса, док се његова употреба за класични контејнерски транспорт тек развија.
Зашто Кина тражи арктичку трговачку руту?
Један од главних разлога је раст геополитичких ризика на традиционалним поморским правцима.
Црвено море и мореуз Баб ел Мандеб последњих година представљају проблем за велики број бродских компанија због безбедносних ризика и напада на трговачке бродове. Због тога су бројни превозници преусмеравали пловидбу око Африке, што значајно продужава пут између Азије и Европе.
Сличан проблем представља и мореуз Ормуз, једна од најважнијих светских тачака за транспорт нафте и течног природног гаса.
У таквим околностима, за Кину је арктички правац привлачан јер омогућава да се део трговине са Европом преусмери ван најважнијих поморских „уских грла“.
„Ледени пут свиле“ зато није само транспортни пројекат већ и део шире кинеске стратегије јачања присуства на Арктику.
Русија контролише кључни део арктичке руте
Најважнији део новог коридора пролази Северним морским путем, који се протеже дуж руске арктичке обале.
То Кину ставља у специфичан положај. С једне стране, Пекинг добија краћи поморски пут до Европе. С друге, значајан део те руте налази се под руском контролом.
Дозволе и услови пловидбе Северним морским путем зависе од руских институција, а Русија је током претходних година значајно улагала у арктичку инфраструктуру, укључујући флоту нуклеарних ледоломаца.
Кина је још 2017. године са Русијом говорила о развоју Северног морског пута као делу шире сарадње на Арктику. Пекинг је своју арктичку стратегију повезао и са концептом „Поларног пута свиле“, који је замишљен као северни продужетак иницијативе Појас и пут.
Која је економска корист за Кину?
Ако се Северни морски пут покаже као поуздана комерцијална алтернатива, Кина би могла да добије неколико значајних предности.
Пре свега, краће време путовања значи бржу испоруку робе из Кине у Европу. То је посебно важно за производе веће вредности, као што су батерије, електроника, фотонапонска опрема и друга роба за коју је време транспорта значајно.
Краћи пут такође може да смањи део трошкова транспорта и потребу за великим залихама робе у европским складиштима.
Међутим, стручњаци упозоравају да арктичка рута још није довољно стабилна да би могла да замени Суецки канал у глобалној трговини. Поред сезонских ограничења, постоје високи трошкови, безбедносни ризици, ограничена инфраструктура за спасавање и опасност од еколошких инцидената.
Зашто се арктичке трговачке руте све више отварају?
Арктик се загрева брже од већег дела планете, а смањење морског леда постепено продужава период током којег је пловидба могућа.
То отвара могућности за развој нових трговачких праваца, али истовремено ствара и нове геополитичке и еколошке ризике.
САД, Канада, Русија, Кина и друге државе све више обраћају пажњу на стратешки значај Арктика. Поред поморских путева, регион има значајне резерве нафте, гаса, минерала и других природних ресурса.
За Кину је посебно важан приступ европском тржишту, док Русија у Северном морском путу види могућност за повећање извоза и јачање економске повезаности са Азијом.
Арктик постаје ново подручје геополитичког надметања
Отварање редовне кинеске контејнерске линије преко Арктика има и шири геополитички значај.
Кина је посматрач у Арктичком савету од 2013. године, а Пекинг већ годинама настоји да повећа економско и стратешко присуство у региону.
Редовна пловидба између Кине и Европе могла би да ојача кинеске економске везе са Арктиком и Русијом. Истовремено, веће кинеско присуство вероватно ће привући додатну пажњу Сједињених Америчких Држава и европских држава.
Арктички савет чине Канада, Данска, Финска, Исланд, Норвешка, Русија, Шведска и САД. Седам од осам држава чланица су чланице НАТО-а, што додатно повећава стратешки значај региона.
Због тога арктичке трговачке руте више нису само питање транспорта робе. Оне постају део ширег надметања Кине, Русије, САД и њихових савезника.
Може ли „Ледени пут свиле“ да промени глобалну трговину?
Нова кинеска арктичка рута још не представља потпуну замену за Суецки канал, али би могла да постане важан додатни коридор између Азије и Европе.
Њена највећа предност је брзина. Пут који преко Суецког канала траје око 40 дана може се арктичком рутом скратити на приближно половину, под повољним условима.
Њен највећи недостатак остају непредвидиви арктички услови, ограничена инфраструктура и чињеница да значајан део руте пролази кроз воде под руском контролом.
Због тога је вероватније да ће „Ледени пут свиле“ постати додатна, сезонска трговачка рута, а не непосредна замена за Суецки канал.
Ипак, њено покретање представља важан сигнал: глобална трговина све више тражи алтернативе традиционалним поморским правцима, а Арктик постепено постаје једно од кључних подручја за будућност транспорта између Кине и Европе.
Кина је тиме добила нови трговачки коридор, Русија додатну економску и геополитичку полугу, а Арктик је постао још важније поприште глобалног стратешког надметања.
