Kina je napravila istorijski korak u razvoju neurotehnologije — odobrila je prvi invazivni moždano-računarski interfejs (BCI) koji može da se koristi van kliničkih ispitivanja. Odluka kineskih regulatora predstavlja prvi slučaj u svetu da je implant koji direktno povezuje mozak i računar dobio dozvolu za komercijalnu medicinsku upotrebu.
U centru ovog proboja nalazi se uređaj pod nazivom NEO, koji je razvila kineska kompanija Neuracle Medical Technology. Za razliku od klasičnih medicinskih pomagala, ovaj sistem ne pokušava samo da zaobiđe oštećene nerve ili mišiće, već direktno čita električne signale iz mozga i pretvara ih u komande za spoljne uređaje.
Kako funkcioniše moždani čip?
NEO je mali uređaj koji se postavlja unutar lobanje, iznad dela mozga zaduženog za kontrolu pokreta. Senzori beleže moždanu aktivnost kada pacijent samo zamisli određeni pokret — na primer pomeranje ruke — a zatim računar te signale pretvara u naredbe koje mogu da pokrenu robotsku ruku ili druge pomoćne uređaje.
Za sada je njegova glavna namena pomoć ljudima sa teškim povredama kičmene moždine, posebno onima koji su izgubili kontrolu nad rukama. Cilj nije da zdravim ljudima odmah omogući „čitanje misli“ ili direktno povezivanje sa internetom, već da vrati deo izgubljenih funkcija pacijentima.
Jedan od prvih korisnika bio je čovek koji je nakon saobraćajne nesreće ostao paralizovan od vrata naniže. Posle ugradnje implanta i višemesečne rehabilitacije uspeo je ponovo da izvodi određene pokrete rukom i da komunicira putem sistema koji koristi moždane signale.
Kina prestigla Neuralink?
Ovaj potez dodatno je pojačao globalnu trku između Kine i Sjedinjenih Američkih Država za dominaciju u oblasti moždanih interfejsa.
Kompanija Neuralink, koju je osnovao Ilon Mask, takođe razvija implant koji omogućava komunikaciju između mozga i računara. Međutim, kineski NEO je napravio značajan korak jer je dobio regulatorno odobrenje za medicinsku upotrebu.
Razlika između ova dva pristupa je i u načinu implantacije. NEO koristi manje invazivan pristup — njegovi senzori se postavljaju iznad zaštitne membrane mozga, dok Neuralink direktno postavlja elektrode u moždano tkivo kako bi pokušao da dobije detaljnije signale.
Stručnjaci navode da manja invazivnost može olakšati primenu i povećati bezbednost, ali ostaje pitanje koliko će dugoročno signali biti stabilni i precizni.
Od lečenja paralize do budućnosti čoveka
Iako današnje verzije moždanih čipova imaju ograničenu primenu, potencijal ove tehnologije je ogroman.
Naučnici veruju da bi u budućnosti BCI sistemi mogli da pomognu ljudima sa neurološkim bolestima, omoguće komunikaciju osobama koje ne mogu da govore, kontrolišu proteze nove generacije, ali i promene način na koji ljudi komuniciraju sa računarima.
Međutim, razvoj ove tehnologije otvara i velika pitanja. Ako jednog dana računari budu mogli da čitaju moždane signale, postavlja se pitanje privatnosti misli, zaštite podataka i granice između čoveka i mašine.
Podaci iz mozga mogli bi postati najosetljivija vrsta ličnih informacija koju čovečanstvo poseduje. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da tehnološki napredak mora pratiti i razvoj jasnih etičkih pravila.
Nova industrijska trka 21. veka
Kina je već najavila ambicije da postane globalni lider u oblasti moždanih interfejsa i ovu tehnologiju vidi kao jednu od ključnih industrija budućnosti.
Državna podrška, velika ulaganja i ubrzani razvoj mogli bi Pekingu dati značajnu prednost u narednim godinama.
Moždani čipovi danas još nisu tehnologija iz naučnofantastičnih filmova u kojima ljudi upravljaju mašinama mislima ili direktno povezuju mozak sa veštačkom inteligencijom. Ali prvi komercijalno odobreni implant pokazuje da je granica između biologije i tehnologije počela ozbiljno da se pomera.
Pitanje više nije samo da li će čovek povezati svoj mozak sa računarom — već koliko brzo će se to dogoditi i ko će kontrolisati tu novu eru.
