Кина је направила историјски корак у развоју неуротехнологије — одобрила је први инвазивни мождано-рачунарски интерфејс (BCI) који може да се користи ван клиничких испитивања. Одлука кинеских регулатора представља први случај у свету да је имплант који директно повезује мозак и рачунар добио дозволу за комерцијалну медицинску употребу.
У центру овог пробоја налази се уређај под називом NEO, који је развила кинеска компанија Neuracle Medical Technology. За разлику од класичних медицинских помагала, овај систем не покушава само да заобиђе оштећене нерве или мишиће, већ директно чита електричне сигнале из мозга и претвара их у команде за спољне уређаје.
Како функционише мождани чип?
NEO је мали уређај који се поставља унутар лобање, изнад дела мозга задуженог за контролу покрета. Сензори бележе мождану активност када пацијент само замисли одређени покрет — на пример померање руке — а затим рачунар те сигнале претвара у наредбе које могу да покрену роботску руку или друге помоћне уређаје.
За сада је његова главна намена помоћ људима са тешким повредама кичмене мождине, посебно онима који су изгубили контролу над рукама. Циљ није да здравим људима одмах омогући „читање мисли“ или директно повезивање са интернетом, већ да врати део изгубљених функција пацијентима.
Један од првих корисника био је човек који је након саобраћајне несреће остао парализован од врата наниже. После уградње импланта и вишемесечне рехабилитације успео је поново да изводи одређене покрете руком и да комуницира путем система који користи мождане сигнале.
Кина престигла Neuralink?
Овај потез додатно је појачао глобалну трку између Кине и Сједињених Америчких Држава за доминацију у области можданих интерфејса.
Компанија Neuralink, коју је основао Илон Маск, такође развија имплант који омогућава комуникацију између мозга и рачунара. Међутим, кинески NEO је направио значајан корак јер је добио регулаторно одобрење за медицинску употребу.
Разлика између ова два приступа је и у начину имплантације. NEO користи мање инвазиван приступ — његови сензори се постављају изнад заштитне мембране мозга, док Neuralink директно поставља електроде у мождано ткиво како би покушао да добије детаљније сигнале.
Стручњаци наводе да мања инвазивност може олакшати примену и повећати безбедност, али остаје питање колико ће дугорочно сигнали бити стабилни и прецизни.
Од лечења парализе до будућности човека
Иако данашње верзије можданих чипова имају ограничену примену, потенцијал ове технологије је огроман.
Научници верују да би у будућности BCI системи могли да помогну људима са неуролошким болестима, омогуће комуникацију особама које не могу да говоре, контролишу протезе нове генерације, али и промене начин на који људи комуницирају са рачунарима.
Међутим, развој ове технологије отвара и велика питања. Ако једног дана рачунари буду могли да читају мождане сигнале, поставља се питање приватности мисли, заштите података и границе између човека и машине.
Подаци из мозга могли би постати најосетљивија врста личних информација коју човечанство поседује. Због тога стручњаци упозоравају да технолошки напредак мора пратити и развој јасних етичких правила.
Нова индустријска трка 21. века
Кина је већ најавила амбиције да постане глобални лидер у области можданих интерфејса и ову технологију види као једну од кључних индустрија будућности.
Државна подршка, велика улагања и убрзани развој могли би Пекингу дати значајну предност у наредним годинама.
Мождани чипови данас још нису технологија из научнофантастичних филмова у којима људи управљају машинама мислима или директно повезују мозак са вештачком интелигенцијом. Али први комерцијално одобрени имплант показује да је граница између биологије и технологије почела озбиљно да се помера.
Питање више није само да ли ће човек повезати свој мозак са рачунаром — већ колико брзо ће се то догодити и ко ће контролисати ту нову еру.
