Количина воде у организму регулише се заједничким радом мозга, хормона и бубрега.
Вода је неопходна за готово све процесе у организму, али тело не сме да је има ни премало ни превише. Због тога непрестано прати колико воде има на располагању и прилагођава жеђ, мокрење и задржавање течности.
Мозак прати концентрацију телесних течности
Један од кључних делова система за регулацију воде налази се у мозгу. Посебне ћелије могу да региструју промене у концентрацији растворених материја у телесним течностима.
Када организам изгуби воду, на пример знојењем, количина воде у односу на растворене материје почиње да опада. Тело тада региструје да је течност постала концентрисанија.
То покреће неколико реакција истовремено.
Жеђ је један од главних сигнала
Када организму недостаје воде, мозак подстиче осећај жеђи. То нас наводи да унесемо течност пре него што недостатак воде постане већи.
На жеђ утиче и количина крви која циркулише кроз организам. Ако тело изгуби већу количину течности, смањује се запремина крви, што додатно активира механизме који подстичу унос и чување воде.
Због тога жеђ није само реакција на сува уста, већ део сложеног система регулације течности.
Бубрези одлучују колико воде ће сачувати
Бубрези имају кључну улогу јер сваког дана филтрирају велику количину крви и затим враћају у организам оно што му је потребно.
Када воде нема довољно, организам ослобађа хормон који помаже бубрезима да задрже више воде. Тада настаје мања количина концентрисанијег урина.
Када је воде довољно, потреба за њеним задржавањем опада и вишак се лакше излучује мокрењем.
Вода се не губи само мокрењем
Организам свакодневно губи воду и кроз зној, дисање и столицу. Количина губитка зависи од температуре, физичке активности, исхране и других околности.
Током врућине или интензивног вежбања губитак воде може бити много већи, због чега се повећавају жеђ и потреба за надокнадом течности.
Истовремено се знојењем губе и електролити, односно растворене минералне материје, па равнотежа телесних течности не зависи само од саме количине воде.
Зашто није добро ни превише воде?
Организам може да се избори са умереним вишком воде тако што ће повећати излучивање урина. Међутим, веома велики унос воде у кратком периоду може да поремети равнотежу растворених материја у крви.
Зато тело стално покушава да одржи равнотежу, а не једноставно да задржи што више воде.
