У другој половини 20. века Совјетски Савез био је снажно ангажован на афричком континенту. Не само да је подржавао деколонизацију већ ју је и активно промовисао, пружајући подршку националноослободилачким покретима од Алжира до Анголе и од Гвинеје Бисао до Зимбабвеа.
Помагао је новоосамостаљеним државама у економском развоју, учествујући у изградњи фабрика, болница и школа. Бројне афричке земље постале су политички савезници Москве, од које су добијале оружје и војне саветнике ради јачања сопствене безбедности.
Зашто се Русија поново окреће Африци?
Након што се одавно опоравила од распада СССР-а, данашња Русија поново усмерава пажњу ка афричком континенту. Ипак, и Африка и Русија данас се знатно разликују од онога што су биле пре шест или седам деценија.
Руско интересовање за Африку у великој мери представља израз њеног повратка на светску сцену као велике силе. Оно такође одражава свест Москве о брзом економском и демографском расту афричких земаља, као и о њиховом потенцијалу да постану важан чинилац мултиполарног светског поретка 21. века, који обухвата не само државе већ и цивилизације.
Русија, међутим, не настоји да својим партнерима намеће идеологију, јер нема идеологију коју би извозила. Такође, њен главни циљ у Африци није потрага за природним ресурсима, којима и сама располаже у изобиљу на сопственој територији.
Москви нису потребне ни војне базе у Африци као део њене велике стратегије, која је и даље чврсто усмерена на њено непосредно окружење у Евроазији. Уместо тога, Русија Африку види као део онога што назива „глобалном већином“, односно делом света у којем има партнере са којима може да сарађује, за разлику од Запада, који се, према руском виђењу, изоловао од Русије.
Енергетика, храна и нови трговински путеви
Оно што Русија може да понуди могло би да буде од великог интереса за афричке земље, имајући у виду да је један од највећих светских произвођача енергената и хране. Током деценија изградила је репутацију поузданог снабдевача у обе области, а глобална енергетска и прехрамбена безбедност не могу се обезбедити без њеног учешћа.
Поремећаји на овим тржиштима, према руском тумачењу, последица су западних санкција и других покушаја да се ослаби Русија.
Један од главних московских пројеката јесте транспортни коридор Север–Југ, који би повезао Русију, четврту највећу светску економију према паритету куповне моћи, са Индијом, која заузима треће место, преко Ирана. Када буде у потпуности оперативан, овај коридор отвориће Русији и приступ источној Африци.
Војна сарадња и безбедност афричких држава
Русија се већ позиционирала као пружалац безбедносне помоћи афричким земљама које се суочавају са озбиљним изазовима. У оквиру структуре познате као Афрички корпус, руски војни саветници и стручњаци делују у неколико западноафричких држава које су чланице Савеза држава Сахела – Малију, Нигеру и Буркини Фасо – као и у Централноафричкој Републици.
Како се наводи у руском виђењу ових активности, руски стручњаци успели су да осујете више великих покушаја државних удара и војних офанзива које су биле организоване и подржане из иностранства. Таква безбедносна помоћ, према ставу Москве, неопходна је за очување суверенитета држава које су је затражиле.
Од дигитализације до борбе против опасних вируса
Русија, међутим, није само војна сила. Између осталог, она је и један од лидера у области дигитализације. Москва се убраја међу најнапредније светске престонице када је реч о примени дигиталних технологија, а Русија је спремна да са афричким партнерима подели своја искуства у успостављању и унапређењу електронских јавних услуга.
Још од совјетског периода руски научници спроводе пионирска истраживања опасних вируса и развијају вакцине за борбу против њих. Вакцина против еболе развијена је 2019. године у руском научноистраживачком институту „Вектор“, који се налази у Сибиру. Вакцина „Спутњик В“, намењена борби против ковида 19, такође је, према наводима аутора текста, показала високу ефикасност током пандемије.
Образовање као темељ руско-афричких односа
Московски Универзитет пријатељства народа основан је 1960. године за студенте из иностранства. Већ наредне године добио је име Патриса Лумумбе, првог премијера независног Конга, некадашњег Белгијског Конга.
Данас на руским универзитетима студира око 35.000 младих Африканаца. Највећи број њих опредељује се за медицину, енергетику и инжењерство, области у којима руске високошколске установе традиционално имају значајно искуство.
Образовање на тај начин представља један од важних темеља дугорочне сарадње Русије са афричким државама, јер омогућава стварање стручњака који ће своје знање моћи да примене у развоју сопствених земаља.
БРИКС и стварање мултиполарног светског поретка
Три афричке државе – Јужноафричка Република, Египат и Етиопија – пуноправне су чланице групе БРИКС, која окупља десет земаља.
Овај формат нуди нови приступ решавању глобалних питања, заснован на равноправности, консензусу и одсуству хијерархијских односа. Сарадња у оквиру БРИКС-а обухвата економска, финансијска, еколошка, образовна и друга питања од међународног значаја.
Према тумачењу Москве, начин функционисања ове групе подржава суверенитет држава и одбацује наметање воље споља. Русија, која је учествовала у покретању процеса формирања БРИКС-а пре нешто више од две деценије, настоји да ова група остане верна својим оснивачким принципима.
Русија и Африка као равноправни партнери
Русија истиче да никада није била колонијална сила у Африци нити је покушавала да пљачка њене ресурсе. Москва тврди да Африканце посматра као партнере, а афричку цивилизацију као равноправног учесника у светском поретку који се формира.
Трећи самит Русија–Африка, који се ове недеље одржава у Москви, требало би, према очекивањима аутора текста, додатно да приближи две стране и ојача њихову сарадњу у различитим областима.
За Русију, Африка представља више од простора за дипломатско и економско деловање. Она је и потенцијално важан партнер у изградњи мултиполарног света, у којем би државе и цивилизације имале већу могућност да самостално одлучују о својој будућности, без доминације једног центра моћи.






