У студији објављеној у часопису „Неурологија”, научници су анализирали податке око 3.300 одраслих особа просечне старости 75 година, које на почетку истраживања нису имале симптоме деменције. Учесници су били део дугорочног „Пројекта здравља и старења” у Чикагу, који је пратио чак 10.000 људи у периоду од 1993. до 2012. године.
Сваке три године, испитаници су попуњавали упитнике о својим прехрамбеним навикама са фокусом на унос интегралних житарица, а истовремено су радили и тестове памћења и когнитивних способности (попут памћења листи речи, бројева и њиховог правилног разврставања).
Резултати су показали да су особе које су дневно конзумирале 85 грама или више интегралних житарица (као што су киноа, друге целовите житарице или благо посољене кокице) имале знатно спорији пад когнитивних функција у поређењу са онима који ове намирнице готово да нису јели.
Зашто су важна целовита зрна?
Целовита зрна житарица изузетно су богата влакнима, што заспорава апсорпцију шећера у крвоток. На тај начин спречавају се нагли скокови шећера у крви који могу подстаћи упалне процесе и стварање плака у артеријама — што су значајни фактори ризика за развој деменције.
Здравствене препоруке: Нутриционистичке смернице у САД препоручују најмање три порције намирница од целог зрна дневно. Једна порција одговара једној кришки интегралног хлеба или пола шоље куване тестенине односно пиринча.
Резултати истраживања: Након што су урачунати фактори попут старости, пола, образовања и пушења, потврђено је да су испитаници са три или више порција житарица дневно имали знатно спорији когнитивни пад.
Иако истраживачи нису у потпуности разјаснили тачан механизам ове везе, претпостављају да житарице помажу не само у регулацији шећера у крви, већ и у развоју корисних цревних бактерија, што заједно смањује упале и штити крвне судове мозга.
Ограничења студије
Истраживачи истичу да је реч о опсервационој студији, што значи да она не пружа директан доказ да саме кокице или житарице спречавају деменцију. Такође, у анализу нису били укључени додаци попут соли, уља за пржење, путера, сира или шећера, који због утицаја на гојазност могу повећати ризик од болести. Додатно ограничавање представља и чињеница да су учесници сами пријављивали шта су јели.
Др Сјаоран Лиу, епидемиолог и вођа истраживања:
„С обзиром на то да Алцхајмерова болест и деменција погађају милионе људи, проналажење начина за превенцију представља висок приоритет јавног здравља. Охрабрујуће је видети да би људи потенцијално могли да смање ризик од деменције једноставним повећањем уноса интегралних житарица за само неколико порција дневно.”
