Када сте под стресом, губите контролу. Симпатички нервни систем преузима главну улогу и покреће ослобађање хормона стреса у крвоток, што доводи до убрзаног рада срца, повећања крвног притиска и убрзаног дисања.
Те промене дешавају се несвесно, било да се суочавате са стварном опасношћу или вам је само препун сандуче електронске поште. Ипак, научници све више откривају начине да повратимо део контроле и помогнемо нервном систему да из стања „бори се или бежи“ пређе у стање опуштености.
Како стрес преузима контролу над организмом?
Неке технике за постизање тог стања вероватно су вам већ природне, попут успоравања дисања и дубоких удисаја који помажу да се саберете. Али све је више података који подржавају и неке наизглед необичне праксе, укључујући зујање, тапкање по кожи и излагање хладној води.
„Свесно не можете да кажете свом срцу да успори“, каже неуролог Патрисио Миљар Вернети са Универзитета „Њујорк Лангоне“. „Али применом ових интервенција можете имати нешто већу контролу.“
Како активирати систем који смирује тело?
На друштвеним мрежама ове праксе се често описују као начини за „регулисање“ нервног система. Прецизније речено, оне могу да помогну да се пригуши активност симпатичког нервног система и омогући парасимпатичком нервном систему, који је задужен за смиривање организма, да преузме већу улогу.
То може довести до смањења нивоа хормона стреса, успоравања рада срца и снижавања крвног притиска.
Успешно смањивање хронично појачаног одговора на стрес могло би да има значајне здравствене користи, јер претерано активан одговор организма на стрес временом може допринети хипертензији, оптерећењу срца, појачаној упали и другим здравственим проблемима.
Вагусни нерв као веза између мозга и организма
Један од начина за активирање парасимпатичког нервног система јесте стимулација вагусног нерва, који се протеже од можданог стабла до стомака.
Вежбе дисања могу стимулисати овај нерв. Истраживања указују да би сличан ефекат могла да има и све популарнија хладна терапија.
У једном мањем истраживању научници су посматрали 25 људи док су решавали задатке из менталне математике. Дванаест учесника је пре тога носило маску за хлађење лица, која је требало да имитира урањање лица у хладну воду, што је познат начин стимулације вагусног нерва.
Код ових учесника ниво хормона стреса кортизола мање је нагло растао и брже се враћао на почетне вредности него код људи који нису носили маску, објавили су истраживачи 2022. године у часопису Scientific Reports.
Може ли зујање да смири нервни систем?
И технике попут зујања и тапкања по кожи делују тако да могу активирати парасимпатички нервни систем.
Истраживање објављено прошле године у часопису Physiology & Behavior показало је да споро дисање у комбинацији са зујањем може да повећа варијабилност срчаног ритма, односно варијабилност времена између откуцаја срца.
Висока варијабилност срчаног ритма сматра се показатељем добро регулисаног нервног система. Она указује на то да се организам лакше пребацује из стања стреса у стање опуштености.
„Ваше тело се изнутра мање бори само са собом“, објашњава физикални терапеут Карин Стир са Универзитета „Пјуџет Саунд“ у Такоми, у америчкој савезној држави Вашингтон.
Шта се дешава када тапкамо по кожи?
Тапкање по одређеним деловима коже такође би могло да има утицај на нервни систем.
Према једном научном прегледу објављеном 2025. године, тапкање може да ствара електрохемијске сигнале који преко нерава путују до мозга и шаљу сигнал парасимпатичком нервном систему да је време да преузме контролу.
Постојећи подаци указују да тапкање може да доведе до смањења нивоа хормона стреса, као и пада срчане фреквенције и крвног притиска.
Ова техника је такође један од елемената терапије десензибилизације и репроцесирања покретима очију, познате као ЕМДР терапија, која се користи за лечење стања попут посттрауматског стресног поремећаја.
Не постоји једна техника која одговара свима
Ипак, стручњаци упозоравају да још није могуће рећи која је од ових техника најефикаснија.
„Постоје мале, појединачне пилот-студије које подржавају готово сваку од техника за регулацију нервног система које постају виралне“, каже Даршан Мехта, медицински директор Института за медицину ума и тела „Бенсон-Хенри“ при Општој болници Масачусетс у Бостону.
Због тога је тешко издвојити једну технику као супериорну у односу на остале.
„Није важно коју праксу људи изаберу. Важно је да је заиста примењују“, каже Мехта.
Наука тек сада објашњава нешто што људи раде вековима
Савремена наука није једини извор подршке овим праксама. Вернети подсећа да су, на пример, певање и зујање део појединих древних духовних традиција.
„Ово је једна од оних ствари које је наука релативно недавно сустигла, али људи то раде вековима“, каже он.
