Rast javnog duga više nije samo lokalni problem pojedinih država, već je postao jedan od najozbiljnijih izazova za globalnu ekonomiju. Najnovija upozorenja rejting agencije Fič (Fitch Ratings) ukazuju na to da će ukupni dug razvijenih ekonomija do kraja 2026. godine dostići istorijski maksimum od 75,8 biliona dolara, što iznosi oko 104 odsto njihovog ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Ovakav rekord posledica je spleta više snažnih faktora: dugotrajnih budžetskih deficita, ekonomskih posledica pandemije virusa korona, energetske krize, rata u Ukrajini, povećanih izdvajanja za odbranu i sve većih troškova povezanih sa starenjem stanovništva.
SAD kao najveći negativni primer
Pre samo dve decenije, javni dug razvijenih zemalja iznosio je oko 26 biliona dolara, odnosno 68 odsto njihovog BDP-a. Podatak da se u relativno kratkom periodu teret duga gotovo utrostručio jasno pokazuje koliko su se fundamentalno promenile finansijske osnove najbogatijih država sveta.
Sjedinjene Američke Države trenutno prednjače kao najkritičniji primer ovog trenda. Prema procenama agencije Fič, američki budžetski deficit ove godine dostiže čak 7,8 odsto BDP-a, odnosno oko 2,5 biliona dolara. Dugoročne projekcije su još zabrinjavajuće — odnos američkog javnog duga prema BDP-u mogao bi do 2030. godine da poraste na 131,5 odsto.
Iako američka privreda i dalje uživa snažnu poziciju zahvaljujući ulozi dolara kao glavne svetske rezervne valute, eskalacija duga postaje sve veće političko i ekonomsko pitanje. Rast troškova kamata direktno smanjuje prostor za nove investicije, dok svaki budući geopolitički ili ekonomski šok dodatno forsira novo zaduživanje.
Finansijski pritisci i vojni budžeti u Evropi
Evropske ekonomije suočavaju se sa gotovo identičnim problemima. Procenjuje se da će Francuska ove godine zabeležiti deficit od oko 5 odsto BDP-a, Veliku Britaniju očekuje deficit od 4,8 odsto, dok i Nemačka — nakon godina strogog ograničavanja potrošnje — povećava deficit zbog neophodnih ulaganja u infrastrukturu i odbranu.
Poseban finansijski pritisak za evropske države predstavlja promena bezbednosne situacije na kontinentu. U periodu od 2025. do 2029. godine evropske članice planiraju da u proseku povećaju izdvajanja za odbranu za dodatnih 0,6 odsto BDP-a. Nakon decenija u kojima su vojni budžeti smanjivani, nova geopolitička realnost diktira značajno veća ulaganja u vojsku, naoružanje i stratešku nezavisnost.
Japan i posledice po globalna tržišta
Japan predstavlja najekstremniji primer visokog duga među razvijenim zemljama. Uprkos očekivanom blagom smanjenju, japanski javni dug ostaje na nivou od blizu 192 odsto BDP-a. Ovako visoka zaduženost nije posledica samo tekuće državne potrošnje, već i decenija skromnog ekonomskog rasta, niske inflacije i brzog starenja populacije.
Iz agencije Fič upozoravaju da kontinuirani rast javnog duga značajno povećava rizike na globalnim finansijskim tržištima. Kada države sve više pozajmljuju novac, investitori zahtevaju veće kamatne stope kako bi pokrili povećani rizik. To neizbežno vodi ka skupljem zaduživanju, ne samo za države, već i za kompanije i građane širom sveta.
