Раст јавног дуга више није само локални проблем појединих држава, већ је постао један од најозбиљнијих изазова за глобалну економију. Најновија упозорења рејтинг агенције Фич (Fitch Ratings) указују на то да ће укупни дуг развијених економија до краја 2026. године достићи историјски максимум од 75,8 билиона долара, што износи око 104 одсто њиховог укупног бруто домаћег производа (БДП).
Овакав рекорд последица је сплета више снажних фактора: дуготрајних буџетских дефицита, економских последица пандемије вируса корона, енергетске кризе, рата у Украјини, повећаних издвајања за одбрану и све већих трошкова повезаних са старењем становништва.
САД као највећи негативни пример
Пре само две деценије, јавни дуг развијених земаља износио је око 26 билиона долара, односно 68 одсто њиховог БДП-а. Податак да се у релативно кратком периоду терет дуга готово утростручио јасно показује колико су се фундаментално промениле финансијске основе најбогатијих држава света.
Сједињене Америчке Државе тренутно предњаче као најкритичнији пример овог тренда. Према проценама агенције Фич, амерички буџетски дефицит ове године достиже чак 7,8 одсто БДП-а, односно око 2,5 билиона долара. Дугорочне пројекције су још забрињавајуће — однос америчког јавног дуга према БДП-у могао би до 2030. године да порасте на 131,5 одсто.
Иако америчка привреда и даље ужива снажну позицију захваљујући улози долара као главне светске резервне валуте, ескалација дуга постаје све веће политичко и економско питање. Раст трошкова камата директно смањује простор за нове инвестиције, док сваки будући геополитички или економски шок додатно форсира ново задуживање.
Финансијски притисци и војни буџети у Европи
Европске економије суочавају се са готово идентичним проблемима. Процењује се да ће Француска ове године забележити дефицит од око 5 одсто БДП-а, Велику Британију очекује дефицит од 4,8 одсто, док и Немачка — након година строгог ограничавања потрошње — повећава дефицит због неопходних улагања у инфраструктуру и одбрану.
Посебан финансијски притисак за европске државе представља промена безбедносне ситуације на континенту. У периоду од 2025. до 2029. године европске чланице планирају да у просеку повећају издвајања за одбрану за додатних 0,6 одсто БДП-а. Након деценија у којима су војни буџети смањивани, нова геополитичка реалност диктира значајно већа улагања у војску, наоружање и стратешку независност.
Јапан и последице по глобална тржишта
Јапан представља најекстремнији пример високог дуга међу развијеним земљама. Упркос очекиваном благом смањењу, јапански јавни дуг остаје на нивоу од близу 192 одсто БДП-а. Овако висока задуженост није последица само текуће државне потрошње, већ и деценија скромног економског раста, ниске инфлације и брзог старења популације.
Из агенције Фич упозоравају да континуирани раст јавног дуга значајно повећава ризике на глобалним финансијским тржиштима. Када државе све више позајмљују новац, инвеститори захтевају веће каматне стопе како би покрили повећани ризик. То неизбежно води ка скупљем задуживању, не само за државе, већ и за компаније и грађане широм света.
