Инфлација у Србији у јулу се смањила, износи 1,9 одсто, а у односу на јун смањила се за још 0,8 процената. Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије истиче за РТС да се у наредном периоду очекује да инфлација буде у оквиру циља Народне банке Србије али да опасност још није прошла. Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе ПКС објашњава да смањена инфлација значи да су између јула ове и прошле године цене у просеку порасле 1,10 одсто.
„Нама у Србији, па ни Народној банци, није циљ да буде инфлација нула. Инфлација је нешто што је позитивно уколико је она ниска и контролисана“, каже Станић.
Наводи да је тешко очекивати да инфлација настави са опадањем али да подаци из јуна показују да је разлог успореног опадања на страни пољопривреде.
„Услови за воћарство и повртларство били су веома добри, па је ту забележен значајан пад, готово 10 процената. У просеку за период од годину дана цене су опале за неких 7 до 8 одсто“, објаснио је Станић.
Станић подсећа на период 2025. године када је принос производа био низак, а цене високе.
„Инфлација јесте опала кад је реч о ценама хране, али сте имали и пад других цена нпр. енергената, становања, здравствене заштите, па чак и ресторана, рекреације“, наводи Станић.
Наглашава да се у наредном периоду очекује да инфлација буде у оквиру циља Народне банке Србије.
„Кључно је да смо на последњем мерењу, када је у питању просечна зарада, имали реалан раст од 6 посто. Дакле, у том погледу се куповна моћ опоравља и расте, а то је други стуб најзначајнији за покретање привредног раста у овој земљи“, објаснио је Станић.
Истиче да опасност од инфлације још није прошла.
„Она јесте под контролом, али постоје разни фактори који су ван контроле Народне банке и не само у Србији, него генерално, а то је пре свега питање енергената. Блиски исток и даље диктира притисак на цену нафте“, појаснио је Станић.
Како каже, зима ће бити изазовна јер се, према изгледима, ни у Украјини не назире завршетак сукоба.
„Опет са друге стране имате бројне изазове са којима се суочава генерално европска привреда, пад конкурентности и тако даље. Наравно и питање односа са Кином, а доста зависимо од увоза из Кине. Ланци снабдевања који су дугачки такође трпе пораст тих трошкова због цене нафте и све то може у једном моменту да се скупи и одрази на инфлацију“, каже Станић.
Објашњава да суша и Блиски исток не утичу једнако на инфлацију.
„Ратови су људски фактор и не зна се колико ће трајати, а суше нису. Пре или касније ће да падне киша, па ће се стабилизовати и ниво Дунава“, каже Станић.
