Икона Пресвете Богородице Тројеручице најпоштованији је светиња у српском народу, једна од највећих у целокупном православном свету и заштитница царске лавре Манастира Хиландара.
Почетак чуда: Свети Јован Дамаскин
Прича о овој светињи почиње у VIII веку, у време страшног гоњења икона. Свети Јован Дамаскин, велики бранилац православља, због свог писања у заштиту светих икона био је оклеветан код калифа у Дамаску. Владар је, поверовавши у лажи, наредио да се Светом Јовану одсече десна рука.
Преподобни Јован је узео своју одсечену руку и целу ноћ се кроз сузе молио пред иконом Пресвете Богородице да га исцели, како би наставио да пише у одбрану светиња. Пресвета Мајка Божија му се јавила у сну и саопштила да је исцељен. Пробудивши се, Свети Јован је видео да му је рука потпуно здрава. У знак вечне захвалности, дао је да се на доњу леву страну иконе припоји сребрна рука – због чега је икона и добила име Тројеручица.
Завештање Светог Саве
Када се замонашио у Лаври Светог Саве Освећеног у Палестини, Свети Јован је са собом понео и своју благодетитељку. Пре смрти, оставио је завештање да се Тројеручица, заједно са иконом Богородице Млекопитатељице и игуманским штапом, преда царском сину који ће као монахиње доћи да се поклони гробу Светог Саве Освећеног.
Пет векова касније, 1217. године, то пророчанство се испунило када је у лавру дошао српски принц и монах – Свети Сава. Монаси су му предали ове светиње, и Свети Сава је Тројеручицу донео на Свету Гору, у Манастир Хиландар.
Игуманија хиландарска
Икона је касније боравила и у Србији, на двору цара Душана и у манастиру Студеници, а почетком XV века, према предању, чудесно се вратила у Хиландар на леђима једног магарета које ју је донело без водича.
У XV веку, у време када су се монаси у Хиландару спорели око избора новог игумана, икона се током ноћи неколико пута сама премештала са олтарског места на игумански трон. Пресвета Богородица се тада јавила једном од подвижника и поручила да од сада она преузима управљање манастиром.
Од тада до данас, Богородица Тројеручица стоји на игуманском трону као Игуманија хиландарска, док духовник манастира заузима споредно место поред ње.
Заштитница и утешитељица
Тројеручица је кроз векове учинила бројна чуда – спасавала је манастир од пожара и оскрнављења, а верном народу доносила исцељење и духовну обнову. Њен благи, али озбиљни поглед вековима улива наду српском народу у најтежим историјским искушењима.
Празник Иконе Пресвете Богородице Тројеручице свечано се прославља 25. јула (12. јула по јулијанском календару), када се верни народ са молитвом и благодарношћу обраћа Мајци Божијој – Заштитници и Утешитељици свију нас.
