Почетна » Култура » Поклон књижевника Славише Павловића за рођендан бесмртног Воје Танкосића

Поклон књижевника Славише Павловића за рођендан бесмртног Воје Танкосића

Легенда не признаје смрт. Она је само мења обличје, премешта адресу и наставља да дише у сенци. Тако је и са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом. Солунски процес није био крај. Ту је, каже прича која се преноси шапатом, све тек почело. Стрељање харизматичног вође организације „Уједињење или смрт“, познатије као Црна рука, било је прва у низу великих обмана. Прерушен у монаха, у пратњи владике Николаја, Апис је наводно отпутовао преко океана. На доковима га је чекао Михаило Пупин. Организација није нестала. Само је променила континент и наставила да делује из сенке, верна циљевима зацртаним још 1911. године.Десет година након првог појављивања, Славиша Павловић читаоцима даје ново, ћирилично издање романа „Аписов апостол“ као својеврстан поклон том бесмртном духу. Не као суву историјску реконструкцију, већ као напети трилер у коме прошлост није прошлост, већ жива мрежа која и данас стеже грло.У средишту приче стоји новинар Павле Говедарица. Од обичног пискарала у дневном листу „Слобода“ брзо напредује до уредника. Његова пера откривају афере, скандале и криминал у самом врху система. Црна рука га запажа и заврбује. Али свака истина има цену. Када га осуде да је убио човека у саобраћајној несрећи, Павле бежи у Америку са лажним пасошем и новим идентитетом.Деценију касније, у привидном миру, стиже ново писмо. Познати печат. Обредни крст организације. У коверти није нови доказ о корупцији, већ кључ који води до највеће тајне двадесетог века. Писмо га враћа у Београд, право у средиште завере која траје деценијама. Павле више није сведок. Приморан је да постане саучесник. Павловић вешто преплиће две временске равни: легенду о Апису који није умро и савремену судбину човека који је поверовао да се истина може писати без последица. Историја овде није музејски експонат. Она је активна сила која бира своје апостоле и тражи од њих рачун.

Професор др Милош Ковић то је прецизно осетио: „Преци су увек ту, са нама, и одређују наше животе, много више него што можемо да наслутимо и осетимо. Историја је овог пута дошла по главног јунака, кога ће подсетити на смисао и цену љубави према истини, правди и отаџбини. Јесу ли Срби заиста препуштени слепим силама историје? Један од одговора налази се у овом узбудљивом и непредвидивом трилеру, утемељеном у српском ослободилачком етосу из доба Великог рата.“

Ненад Гугл додаје још оштрије: „У Аписовом апостолу историја није нешто што је прошло, већ мрежа завера која само мења имена, лица и униформе, док иста питања о моћи, правди, издаји и оданости изнова отварају стара бојишта. Оно што смо мислили да је легенда – застрашујућа је истина. Овај напети трилер претвара читаоца у немог сведока невидљивог рата који води организација у чије постојање нико не верује.“

Његов рукопис не романтизује слепо. Он поставља питање које не мирује: колико дуго идеја може да преживи свог творца и колико је човек спреман да плати за њу? У Павловићевом свету Црна рука није само историјска организација. Она је метафора за ону нит која се не прекида – за уверење да нека питања о правди, издаји и отаџбини никада не застаревају.Ново ћирилично издање „Аписовог апостола“ стиже као поклон бесмртном Апису. Не цвеће на гроб који можда и не постоји, већ жива књига која тврди да неке легенде имају право да се врате. Јер ако је Апис заиста нестао у солунској прашини, његов апостол и даље хода међу нама. И још увек пише.

Линк за књигу: https://laguna.rs/proizvodi/knjige/apisov-apostol-cirilica/

Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.