На старој цркви Светог Спаса у Цетини код Книна, задужбини краља Твртка I Котроманића, истакнута је хрватска застава, а испред храма одржана је и римокатоличка миса. Тај чин је изазвао бурне реакције, јер се ради о православном храму који припада српском средњовековном наслеђу, а не римокатоличкој традицији.
Црква Светог Спаса је једна од најзначајнијих српских средњовековних светиња у Далмацији. Подигнут је као православна задужбина и окренут је ка истоку, што је једна од основних одлика православне сакралне архитектуре.
Његов положај, облик и богослужбена оријентација јасно сведоче о припадности источнохришћанској, а не римокатоличкој традицији. Историја овог храма, као и многих других православних светиња у Далмацији, обележена је вишевјековним покушајима присвајања, прекрајања и удаљавања од његовог изворног српског и православног идентитета.
Још у време Млечана постојали су покушаји да се православни Срби кроз различите облике притиска, укључујући и унијаћење, удаље од своје вере и црквене припадности уз одузимање овог храма. Посебно је спорно што се данас овај храм у појединим интерпретацијама настоји представити као „старохрватски“ споменик, што многи виде као најгрубљи вид историјског ревизионизма и покушаја брисања српског културног и духовног присуства на том простору. То није само спор око назива, већ и покушај да се једном народу одузме историјско памћење, а његова светиња туђим наративом прикаже као нешто што никада није била.
Хрватска је дословно национализовала све верске објекте који су задужбине династије Котроманић а коју хрватска историографија представља као „хрватску средњовековну династију“ те поред овог храма, око којег постоје само српски православни гробови, одузет је и читав низ других – црква Светог Прокопија у Парчићу код Кистања, црква Светог апостола Петра у Морполачи код Бенковца итд.
Цетина је српско село које је у августу 1995. године претрпело тешко страдање и готово потпуно било опустошено, а данас у њему живи тек неколико повратника. У таквом контексту, сваки покушај симболичког присвајања храма додатно добија на тежини и доживљава се као понижење за преостале мештане и за потомке прогнаних. Уз то, у Цетини постоји и нова црква Светог Спаса из 20. века, задужбина породице Четник из овог села, што додатно сведочи о континуитету православног и српског присуства на том простору.
