Хамас је изабрао Халила ал Хају за новог шефа свог политичког бироа, попуњавајући упражњено место након убиства Јахје Синвара, саопштила је ова организација у понедељак.
Ал Хаја, који је раније обављао функцију шефа Хамаса за Газу у егзилу и главног преговарача у разговорима о прекиду ватре, изабран је након унутрашњих избора. За ову позицију надметао се са Халедом Машалом, некадашњим председником политичког бироа и дугогодишњим лидером спољног крила покрета.
Према извештајима арапских медија, Ал Хаја се сматра „тврђом линијом“ у односу на Машала. Он је такође био међу високим званичницима Хамаса који су били мета израелског напада у Дохи 2025. године, где се и данас налази његово седиште, навели су израелски званичници за Ројтерс.
Хамас у дубокој кризи
Избор Ал Хаје долази у једном од најтежих периода за Хамас од оснивања организације 1987. године. Покрет је ослабљен годинама рата након напада на Израел 7. октобра, суочен је са све већим међународним захтевима за разоружање и изгубио је низ високих функционера у израелским ликвидацијама.
Након што је Исмаил Ханија, претходни шеф политичког бироа, убијен у Техерану крајем јула 2024. године, руководство покрета преузео је Јахја Синвар. Синвар, који се често описује као један од главних организатора напада 7. октобра, и сам је убијен у јесен 2024. године.
Након тога, Хамас је формирао петочлани савет највишег руководства у којем су се налазили Ал Хаја, Машал и још тројица високих званичника.
Изборни процес одложен због сукоба
Процес избора новог лидера започео је у јануару, али је прекинут због ратова у Ирану и Либану, као и наставка израелске војне операције у Појасу Газе.
Када је гласање коначно одржано, у њему је учествовао педесеточлани савет који су чинили представници Хамаса из Газе, Западне обале – укључујући, према наводима, и чланове који се налазе у израелским затворима – као и руководство организације у егзилу.
Девет месеци након постизања примирја, обе стране су готово свакодневно оптуживане за његово кршење. Према подацима Владине медијске канцеларије Газе, израелски напади током 275 дана примирја усмртили су 1.122 Палестинца, док је 3.599 особа рањено.
С друге стране, и Хамас је оптужен за кршење примирја, укључујући убиства више израелских војника, као и спровођење ванправних погубљења и оружаних сукоба са супарничким палестинским фракцијама.
Притисци за разоружање
Хамас се истовремено суочава са све већим међународним притиском да се разоружа у складу са планом америчког председника Доналда Трампа за Газу. План предвиђа повлачење израелске војске и успостављање нове технократске палестинске управе у Појасу Газе.
Преговори у којима учествују Хамас, посредници и амерички изасланици до сада нису довели до ширег споразума који би окончао сукоб.
Израел и даље контролише више од 60 одсто приобалне енклаве, док су услови живота за око два милиона становника Газе и даље изузетно тешки.
Ко је Халил ал Хаја?
Халил ал Хаја рођен је у Гази 1960. године и члан је Хамаса од самог оснивања покрета 1987. године. Напредовао је кроз локалне структуре организације у Гази и временом постао једна од њених најзначајнијих политичких личности, као и кључни учесник у преговорима о прекидима ватре и размени заробљеника.
Више чланова његове породице страдало је у израелским нападима. Његова супруга и троје деце погинули су током покушаја његовог убиства 2007. године.
Ал Хаја је имао значајну улогу у преговорима о прекидима ватре током ратова у Гази 2014. и 2023. године.
Везе са Ираном и „Осом отпора“
Ал Хаја се дуго повезује са блиским односима Хамаса и Ирана, као и са широм такозваном „Осом отпора“, у коју спадају и либански Хезболах и други савезници Техерана у региону.
Аналитичари које цитира Ројтерс сматрају да би његово именовање могло да укаже на заузимање чвршћег става Хамаса као одговор на међународне захтеве за разоружање.
Након објављивања резултата избора, Хезболах је упутио честитке Хамасу поводом избора Ал Хаје, оценивши да гласање представља доказ да је организација и даље „снажна и уједињена“, упркос рату и губитку више својих лидера.
