Grčki nacionalni junak, borac za slobodu od turske tiranije, hrabri sin Balkana, neumorni slobodar, pisac rodoljubivih pesama Riga od Fere (1757–1798), simbolički je nazvan po drevnoj varošici Fera. Rođen je u tesalijskoj naseobini Velestino – sada je to grad. Školovan. Poliglota. Vizionar jedinstva balkanskih naroda.
Srpski junak Karađorđe prvi je oživotvorio Riginu ideju vodilju – Balkan balkanskim narodima – oslobodivši Srbiju od turske vlasti. Slične istorije dva naroda kovale su prijateljstvo. U centru Atine 1908. godine jedna ulica je nazvana Karađorđe od Srbije. Istovremeno, dotadašnja Ljubićka ulica u Beogradu dobila je ime Rige od Fere. Nebojša kula ozidana je 1460. godine, u vreme despota Stefana Lazarevića. Donjegradski plato na obali Dunava bio je uzorno uređen. Turcima je kula služila kao tamnica. Riga je jedno vreme živeo u Beču. Zbog revolucionarnog delovanja bio je na meti režima.
Vlastima je naročito smetala Rigina „ubojita pesma” protumačena kao „grčka Marseljeza”. Bolje jedan dan slobodna života, nego četrdeset godina robovanja i tamnovanja… Ustanite, sinovi Jelade, Dan slave je došao. Pokažite se dostojni svojih slavnih predaka.
Proteran je iz Beča sa sedmoricom okovanih grčkih rodoljuba i sa 24 odabrana austrijska vojnika kao stražarima. Ivo Andrić je o tome napisao esej „Predaja”.
Trinaest dana je putovala ta lađa niz Dunav od Beča do Beograda.
Na pristaništu u Zemunu Riga je stražarima na korektnom nemačkom jeziku izgovorio: Ovako umiru ustanici. Ja sam posejao seme, a doći će dan kada će narod požnjeti slatke plodove. U Nebojša kuli zverski su pogubljeni 24. juna 1798. godine. Vojislav Ilić posvetio je Rigi pesmu „Glasnik slobode”. O Rigi su pisali i Svetlana Velmar Janković i Svetomir Nikolajević. Dr Dušan Pantelić napisao je 1931. godine publikaciju „Pogibija Rige iz Fere”, pretežno proučavajući arhive u Beču.
Međudržavni dogovor o podizanju spomenika pratile su nejasnoće.
Tako je skupština Beograda 24. septembra 1987. godine donela rešenje o postavljanju biste Rigi od Fere. Grci su se dugo dvoumili da li da to bude novi spomenik ili replika. Odlučili su – replika spomenika koji se nalazi na ulazu univerziteta u Atini. I nisu pogrešili.
Autor je vajar Konstantinos Argiros. Model sam preuzeo na carini aprila 1993. godine. Livenje u bronzi obavljeno je u Nišu, u livnici akademskog vajara Novice Jocića.
Stručne poslove na lokaciji Skvera Tadeuša Košćuška i Rige od Fere uradili su arhitekte Zoran Jakovljević i Tatjana Jakšić iz Zavoda za zaštitu spomenika. Svi troškovi, sem modela, namireni su iz budžeta grada Beograda. Svečanost otkrivanja spomenika obavljena je 14. maja 1994. godine. Govorili su Nebojša Čović i Konstantinos Zvologulos, akademik i istoričar. Gradonačelnica Beograda Slobodanka Gruden položila je cveće kod Nebojša kule.
Organizaciju i umetnički program potpisali su Jovan Ristić i Špiro Solomun. Uveče je u Sava centru održano muzičko-scensko veče prijateljstva srpskog i grčkog naroda pod nazivom „Glasnik slobode”.
Za višegodišnji predani rad u ime Savezničkih ratnika solunskog fronta general u penziji D. Demestih Hasu uručio mi je Medalju Rige od Fere. Dan ranije medalja je data predsedniku Srbije. Svojevremeno, u odgovarajućim prigodama, rado sam podsećao na Riginu poruku, važeću za sva vremena i sva društvena uređenja: „Ko slobodno misli, dobro prosuđuje.” U Beogradu je u bronzi, na početku Rigine ulice.
Špiro Solomun,
politikolog i publicista
