Грчки национални јунак, борац за слободу од турске тираније, храбри син Балкана, неуморни слободар, писац родољубивих песама Рига од Фере (1757–1798), симболички је назван по древној варошици Фера. Рођен је у тесалијској насеобини Велестино – сада је то град. Школован. Полиглота. Визионар јединства балканских народа.
Српски јунак Карађорђе први је оживотворио Ригину идеју водиљу – Балкан балканским народима – ослободивши Србију од турске власти. Сличне историје два народа ковале су пријатељство. У центру Атине 1908. године једна улица је названа Карађорђе од Србије. Истовремено, дотадашња Љубићка улица у Београду добила је име Риге од Фере. Небојша кула озидана је 1460. године, у време деспота Стефана Лазаревића. Доњеградски плато на обали Дунава био је узорно уређен. Турцима је кула служила као тамница. Рига је једно време живео у Бечу. Због револуционарног деловања био је на мети режима.
Властима је нарочито сметала Ригина „убојита песма” протумачена као „грчка Марсељеза”. Боље један дан слободна живота, него четрдесет година робовања и тамновања… Устаните, синови Јеладе, Дан славе је дошао. Покажите се достојни својих славних предака.
Протеран је из Беча са седморицом окованих грчких родољуба и са 24 одабрана аустријска војника као стражарима. Иво Андрић је о томе написао есеј „Предаја”.
Тринаест дана је путовала та лађа низ Дунав од Беча до Београда.
На пристаништу у Земуну Рига је стражарима на коректном немачком језику изговорио: Овако умиру устаници. Ја сам посејао семе, а доћи ће дан када ће народ пожњети слатке плодове. У Небојша кули зверски су погубљени 24. јуна 1798. године. Војислав Илић посветио је Риги песму „Гласник слободе”. О Риги су писали и Светлана Велмар Јанковић и Светомир Николајевић. Др Душан Пантелић написао је 1931. године публикацију „Погибија Риге из Фере”, претежно проучавајући архиве у Бечу.
Међудржавни договор о подизању споменика пратиле су нејасноће.
Тако је скупштина Београда 24. септембра 1987. године донела решење о постављању бисте Риги од Фере. Грци су се дуго двоумили да ли да то буде нови споменик или реплика. Одлучили су – реплика споменика који се налази на улазу универзитета у Атини. И нису погрешили.
Аутор је вајар Константинос Аргирос. Модел сам преузео на царини априла 1993. године. Ливење у бронзи обављено је у Нишу, у ливници академског вајара Новице Јоцића.
Стручне послове на локацији Сквера Тадеуша Кошћушка и Риге од Фере урадили су архитекте Зоран Јаковљевић и Татјана Јакшић из Завода за заштиту споменика. Сви трошкови, сем модела, намирени су из буџета града Београда. Свечаност откривања споменика обављена је 14. маја 1994. године. Говорили су Небојша Човић и Константинос Звологулос, академик и историчар. Градоначелница Београда Слободанка Груден положила је цвеће код Небојша куле.
Организацију и уметнички програм потписали су Јован Ристић и Шпиро Соломун. Увече је у Сава центру одржано музичко-сценско вече пријатељства српског и грчког народа под називом „Гласник слободе”.
За вишегодишњи предани рад у име Савезничких ратника солунског фронта генерал у пензији Д. Деместих Хасу уручио ми је Медаљу Риге од Фере. Дан раније медаља је дата председнику Србије. Својевремено, у одговарајућим пригодама, радо сам подсећао на Ригину поруку, важећу за сва времена и сва друштвена уређења: „Ко слободно мисли, добро просуђује.” У Београду је у бронзи, на почетку Ригине улице.
Шпиро Соломун,
политиколог и публициста
