Kada su olujni vetrovi istorije ponovo zatresli Balkan, srpskom narodu pretila je kob repriza strašnog stradanja. U tom odsudnom času, na čelo odbrane zastao je čovek čija je sudbina bila neraskidivo vezana za usesečeni bol sopstvenog roda. Ratko Mladić nije bio samo komandant; u očima naroda koji se suočio sa novim opstankom, bio je bedem koji je sprečio da nam se ponovi golgota i genocid iz perioda od 1941. do 1945. godine. Da je uradio samo to – da je sprečio da srpska deca ponovo postanu žrtve istog mraka – njegovo ime bilo bi upisano u pamćenje.
On se među prvima na tlu Evrope suočio sa nadirućim islamskim ekstremizmom i fanatizmom, prepoznavši opasnost pre nego što je svet uopšte razumeo njene dimenzije. Uprkos žrtvama, beskompromisno je odbranio Republiku Srpsku, lomeći napadačke ofanzive unutar Bosne i Hercegovine i odolevajući ogromnim pritiscima spoljnih sila.
Rođen usred Drugog svetskog rata, 12. marta 1942. godine u planinskom selu Božanovići kod Kalinovika, Mladić je odrastao pod teškim pečatom porodične tragedije. Njegov otac Neđo poginuo je u borbama protiv ustaških snaga 1945. godine, samo dva dana pre svog rođendana. Taj rani gubitak i skromno odrastanje uz majku Stanu duboko su oblikovali njegov kasniji poziv i izrazit osećaj dužnosti prema sopstvenom narodu. Nakon osnovne škole, put ga vodi u Srbiju, gde započinje vojno obrazovanje koje okončava kao jedan od najboljih pitomaca svoje generacije na Vojnoj akademiji u Beogradu.
Profesionalnu karijeru gradio je predano unutar Jugoslovenske narodne armije, gde je brzo prepoznat kao strog, ambiciozan i energičan oficir. Službovao je u Makedoniji, prošavši kroz sve nivoe komandovanja, sve do načelnika odeljenja za nastavu u Trećoj vojnoj oblasti u Skoplju.
Prelomni momenat nastupa pred raspad države, kada preuzima komandu nad Kninskim korpusom 1991. godine tokom krize u Dalmaciji. Pokazavši izuzetnu sposobnost u vođenju operacija u složenim uslovima, vanredno je unapređen. U maju 1992. godine, u najkritičnijem trenutku za opstanak Srba zapadno od Drine, preuzima komandu nad tek formiranom Vojskom Republike Srpske.
Tokom naredne tri i po godine, general Mladić postaje centralna figura u odbrani naroda i teritorije. Pod njegovom komandom, vojska je spojila vekovne srpske zemlje i sačuvala ključne strateške pravce. Njegovo stalno prisustvo na prvim linijama fronta i nepokolebljiva volja učinili su ga živom legendom i simbolom otpora. Nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ostao je na funkciji načelnika Glavnog štaba do kraja 1996. godine.
Kroz najteža ratna iskušenja, njegovo vojničko umeće i operativna genijalnost doneli su ključne, istorijske pobede koje su prelomile sudbinu naroda na ovim prostorima. Vodio je svoju vojsku ne iz pozadine, već sa prednje linije, uvek deleći subinu sa svojim borcima. On nije išao iza svojih vojnika, nego ispred uzvikujući „Za mnom, junaci!“.
Očima glavnokomandujućeg motrio je na svaki pedalj fronta, ali mu je srce uvek bilo uz običnog srpskog vojnika – brinuo je o njihovoj ishrani, opremi, sanitetu i davao im snagu kada je bilo najteže, jer je znao da se pobeda kuje zajedništvom. Iz te neraskidive veze zapovednika i naroda, iz svakog izvojevanog okršaja i sačuvanog položaja, izniko je najveći trijumf njegove borbe – stvorena je i odbranjena Republika Srpska kao trajni zalog srpske slobode.
Poslednje decenije njegovog života obeležile su godine izgnanstva, a potom i dugotrajan proces pred Haškim tribunalom, gde je 2021. godine potvrđena doživotna kazna. Uprkos svim političkim presudama i istorijskim debatama, za narod koji je spasao i sačuvao, general Ratko Mladić ostaje simbol epohe u kojoj je odbranjena sloboda i stvorena Republika Srpska.
Aleksandar Stojanović za Kompasinfo
