Odluka Grčke da nedeljama blokira usvajanje 21. paketa sankcija Rusiji ponovo je otvorila pitanje koliko je sadašnji mehanizam odlučivanja u Evropskoj uniji održiv u uslovima sve izraženijih nacionalnih interesa. Kako piše „Fajnenšel tajms“, u Briselu se sve ozbiljnije razmatra mogućnost da se državama članicama smanji prostor za uslovljavanje i korišćenje prava veta prilikom usvajanja sankcija.
Grčka je svoj pristanak na novi paket mera uslovila izuzećem za brodove kompanije „Dinagas“, kako bi nastavili transport ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG). Na taj način Atina je pokazala da je, uprkos zajedničkoj politici EU prema Moskvi, spremna da nacionalne ekonomske interese stavi ispred kolektivne strategije, što je dodatno ogolilo slabosti sistema koji počiva na jednoglasnosti.
Prema navodima lista, upravo ovakvi primeri naveli su Evropsku komisiju i deo država članica da razmotre novi pristup. Umesto velikih paketa sankcija, koji zahtevaju saglasnost svih 27 članica i ostavljaju prostor za političko nadmetanje, sve više podrške dobija ideja da se mere usvajaju pojedinačno ili u manjim tematskim celinama. Takav model bi, prema oceni evropskih zvaničnika, smanjio mogućnost da jedna država blokira čitav proces zbog jednog spornog pitanja.
Jedan od zvaničnika čak je ocenio da bi 21. paket mogao biti poslednji koji je pripremljen po dosadašnjem principu, uz ocenu da je postalo jasno da koncept velikih sankcionih paketa više ne daje očekivane rezultate.
Od početka rata u Ukrajini, Evropska unija je usvojila 21 paket sankcija protiv Rusije, oslanjajući se na model koji podrazumeva grupisanje različitih mera i njihovo istovremeno usvajanje. Iako je takav pristup godinama predstavljan kao dokaz evropskog jedinstva, praksa pokazuje da upravo on postaje sve veći izvor problema. Kada jedna članica uloži veto na jednu meru, blokiraju se i sve ostale, bez obzira na to što one uživaju široku podršku.
Najnoviji slučaj sa Grčkom mnogi diplomati u Briselu ocenjuju kao presedan. Atina je uspela da izbori izuzeće za „Dinagas“, kompaniju u vlasništvu milijardera Džordža Prokopijua, od zabrane transporta ruskog LNG-a u treće zemlje, koja bi trebalo da stupi na snagu u januaru 2027. godine. Prema oceni „Fajnenšel tajmsa“, to je prvi put da je jedna država članica uspela da ublaži ukupni režim ekonomskih sankcija EU prema Rusiji kako bi zaštitila interese domaće kompanije.
Grčke vlasti, međutim, tvrde da sporna mera nije bila usmerena protiv ruske ekonomije, već da bi najveću štetu pretrpela upravo grčka kompanija, dok bi korist imali konkurenti iz Kine i drugih zemalja van Evropske unije. Ta argumentacija dodatno pokazuje da sankciona politika sve češće dolazi u sukob sa ekonomskim interesima pojedinih država članica.
Zagovornici novog modela smatraju da bi usvajanje pojedinačnih sankcija omogućilo brže i efikasnije reagovanje EU, bez višenedeljnih političkih blokada i trgovine ustupcima. Istovremeno, eventualni prigovori jedne države ne bi automatski usporavali čitav paket mera, što bi Uniji omogućilo veću fleksibilnost u spoljnoj politici.
Ipak, rasprava o promeni načina usvajanja sankcija prevazilazi tehničko pitanje procedure. Ona otvara i suštinsku dilemu o tome da li je Evropska unija spremna da, u ime efikasnijeg odlučivanja, postepeno ograniči jedan od ključnih mehanizama zaštite nacionalnih interesa svojih članica. Upravo će od odgovora na to pitanje zavisiti i budući kapacitet Brisela da zadrži jedinstven nastup prema Rusiji.
Evropska komisija nije želela da komentariše moguće promene pristupa, ali je poručila da je Rusija, nakon 21 paketa sankcija od početka rata, izložena obimnim ekonomskim merama koje i dalje vrše značajan pritisak na njenu privredu.
