Одлука Грчке да недељама блокира усвајање 21. пакета санкција Русији поново је отворила питање колико је садашњи механизам одлучивања у Европској унији одржив у условима све израженијих националних интереса. Како пише „Фајненшел тајмс“, у Бриселу се све озбиљније разматра могућност да се државама чланицама смањи простор за условљавање и коришћење права вета приликом усвајања санкција.
Грчка је свој пристанак на нови пакет мера условила изузећем за бродове компаније „Динагас“, како би наставили транспорт руског течног природног гаса (ЛНГ). На тај начин Атина је показала да је, упркос заједничкој политици ЕУ према Москви, спремна да националне економске интересе стави испред колективне стратегије, што је додатно оголило слабости система који почива на једногласности.
Према наводима листа, управо овакви примери навели су Европску комисију и део држава чланица да размотре нови приступ. Уместо великих пакета санкција, који захтевају сагласност свих 27 чланица и остављају простор за политичко надметање, све више подршке добија идеја да се мере усвајају појединачно или у мањим тематским целинама. Такав модел би, према оцени европских званичника, смањио могућност да једна држава блокира читав процес због једног спорног питања.
Један од званичника чак је оценио да би 21. пакет могао бити последњи који је припремљен по досадашњем принципу, уз оцену да је постало јасно да концепт великих санкционих пакета више не даје очекиване резултате.
Од почетка рата у Украјини, Европска унија је усвојила 21 пакет санкција против Русије, ослањајући се на модел који подразумева груписање различитих мера и њихово истовремено усвајање. Иако је такав приступ годинама представљан као доказ европског јединства, пракса показује да управо он постаје све већи извор проблема. Када једна чланица уложи вето на једну меру, блокирају се и све остале, без обзира на то што оне уживају широку подршку.
Најновији случај са Грчком многи дипломати у Бриселу оцењују као преседан. Атина је успела да избори изузеће за „Динагас“, компанију у власништву милијардера Џорџа Прокопијуа, од забране транспорта руског ЛНГ-а у треће земље, која би требало да ступи на снагу у јануару 2027. године. Према оцени „Фајненшел тајмса“, то је први пут да је једна држава чланица успела да ублажи укупни режим економских санкција ЕУ према Русији како би заштитила интересе домаће компаније.
Грчке власти, међутим, тврде да спорна мера није била усмерена против руске економије, већ да би највећу штету претрпела управо грчка компанија, док би корист имали конкуренти из Кине и других земаља ван Европске уније. Та аргументација додатно показује да санкциона политика све чешће долази у сукоб са економским интересима појединих држава чланица.
Заговорници новог модела сматрају да би усвајање појединачних санкција омогућило брже и ефикасније реаговање ЕУ, без вишенедељних политичких блокада и трговине уступцима. Истовремено, евентуални приговори једне државе не би аутоматски успоравали читав пакет мера, што би Унији омогућило већу флексибилност у спољној политици.
Ипак, расправа о промени начина усвајања санкција превазилази техничко питање процедуре. Она отвара и суштинску дилему о томе да ли је Европска унија спремна да, у име ефикаснијег одлучивања, постепено ограничи један од кључних механизама заштите националних интереса својих чланица. Управо ће од одговора на то питање зависити и будући капацитет Брисела да задржи јединствен наступ према Русији.
Европска комисија није желела да коментарише могуће промене приступа, али је поручила да је Русија, након 21 пакета санкција од почетка рата, изложена обимним економским мерама које и даље врше значајан притисак на њену привреду.
