Европска унија поново отвара расправу о заједничком задуживању, теми за коју се донедавно чинило да је политички затворена. Шпанија је државама чланицама еврозоне представила предлог за успостављање заједничког механизма задуживања, чија би вредност могла достићи чак 850 милијарди евра годишње.
Иако на први поглед делује као још једна политичка иницијатива, предлог отвара једно од кључних питања за будућност европске економије – може ли Европска унија створити снажније тржиште капитала и смањити трошкове финансирања привреде.
Циљ је јаче европско тржиште капитала
У документу који је Мадрид представио чланицама еврозоне наводи се да би заједничко издавање дуга повећало ликвидност финансијских тржишта и створило европску „сигурну имовину“, по узору на америчке државне обвезнице.
Тиме би компаније лакше долазиле до капитала по повољнијим условима, ојачала би међународна улога евра, а убрзао развој јединственог европског тржишта капитала.
Зашто Европа заостаје за САД?
Сједињене Америчке Државе деценијама имају јединствено тржиште државних обвезница, које представља основну референцу за финансијска тржишта широм света.
Европска унија функционише другачије. Немачка, Француска, Италија, Шпанија и остале чланице издају сопствене државне обвезнице, уз различите каматне стопе и различите нивое ризика.
Таква фрагментација смањује ликвидност тржишта и повећава трошкове финансирања компанија и банака.
Шпанија сматра да би заједнички европски дуг могао постати европски еквивалент америчким државним обвезницама.
Могуће милијарде евра уштеде
Највећу пажњу привлачи процењена вредност будућег заједничког задуживања од 850 милијарди евра годишње, али заговорници предлога истичу да су важније дугорочне користи.
Према проценама Мадрида, уколико би се заједнички дуг издавао под условима сличним немачким државним обвезницама, годишње би могло бити уштедено око пет милијарди евра.
Ако би укупна вредност заједничког издања достигла око пет билиона евра, годишње уштеде премашиле би 25 милијарди евра.
Зашто нема сагласности?
Идеја заједничког европског дуга није нова. О њој се расправљало још током европске дужничке кризе, а поново је актуелизована током пандемије.
Немачка и Холандија и даље упозоравају да би заједничко задуживање могло довести до тога да фискално одговорније државе сносе део терета земаља са већим буџетским дефицитима.
С друге стране, Француска, Грчка и део јужноевропских држава сматрају да Европска унија без заједничких финансијских инструмената неће моћи равноправно да конкурише Сједињеним Америчким Државама и Кини.
Како би превазишла поделе, Шпанија предлаже добровољни модел у којем би у првој фази учествовале државе које желе заједнички да наступају на тржишту капитала.
Шта би то значило за компаније?
За пословни сектор ова иницијатива не значи само ново задуживање држава, већ и могућност јефтинијег финансирања.
Дубље и ликвидније тржиште заједничких европских обвезница могло би да смањи трошкове задуживања банака и компанија, повећа доступност капитала и подстакне прекогранична улагања.
На тај начин европским компанијама било би лакше да финансирају развој и равноправније конкуришу глобалним ривалима.
Расправа тек почиње
Предлог долази у тренутку када Европска унија преговара о новом вишегодишњем буџету за период од 2028. до 2034. године, због чега питање заједничког задуживања добија додатни политички значај.
За сада није познато да ли ће предлог добити потребну подршку држава чланица, али чињеница да је тема поново на дневном реду показује да Брисел тражи нова решења за јачање конкурентности европске привреде и њеног положаја на глобалном тржишту.
