Капацитет Украјине за производњу електричне енергије пао је са нешто мање од 60 GW пре рата на само 12 GW данас. Ако руске ракете ове зиме поново успеју да пробију одбрану као што су успеле прошле године, мањак би могао да се готово удвостручи. Ово би могла бити „најхладнија“ зима за преостале Украјинце у својој домовини, пише BneIntelliNews.
Украјина већ сада има мањак од 5–6 GW електричне енергије између количине коју може да произведе и количине која јој је потребна. Прошле зиме становници Кијева били су принуђени да живе у домовима у којима је унутрашња температура падала испод нуле, док се на екранима телевизора дословно стварао лед. Ове године ситуација би могла бити много гора, а многи велики украјински градови могли би да постану ненастањиви. Барем је то план руског председника Владимира Путина, према америчком Institute for the Study of War (ISW).
Мањак енергије је велики
Украјински министар енергетике проценио је укупан капацитет производње електричне енергије у земљи на 12 GW, што је пад са 14 GW пре него што је прошлогодишњи ракетни напад започео у септембру.
Доступних 14 GW капацитета већ тада није било довољно за покривање приближно 17 GW вршне потражње. Мањак од 3 GW био је довољно озбиљан да је морао да доведе до хитног заустављања рада фабрика. Откако се вратило топлије време, руски напади онеспособили су додатна 2 GW капацитета, чиме је мањак нарастао на око 5 GW. Чак и ако Русија успе да уништи само половину од преосталих 12 GW, мањак би се повећао на готово 10 GW, што је више него три пута више од прошлогодишњег зимског мањка.
За поређење размера: нуклеарна електрана Запорожје, највећа у Европи, иако је тренутно ван погона и под руском окупацијом, има укупан капацитет од 6 GW. Покривање мањка од 10 GW било би еквивалент изградњи једне и по нове нуклеарне електране, од темеља, усред рата и за мање од шест месеци.
Велики градови без ракетне одбране
Није стога чудно што украјински председник Володимир Зеленски почиње да звучи помало очајно. Балистичке ракете помиње готово свакодневно. Сада када је Украјини понестало пресретачких пројектила, јединог средства које донекле може да заустави руске масовне нападе тим снажним и разорним оружјем, велики градови практично су остали без одбране. Поготово сада када Трамп сигнализира да Украјина може да заборави на Патриоте чијих пресретача ни америчка војска нема довољно.
Кијев ужурбано покушава да се избори са мањком увођењем дистрибуираних извора производње енергије које је теже погодити. До сада је распоређено око 65 MW когенерационих и 16 MW дизелских капацитета, али то је кап у мору у поређењу са већ постојећим мањком од 5 GW (5.000 MW).
Ескалација „мило за драго“
Време истиче. Прошлогодишња руска ракетна офанзива започела је у септембру, али овогодишња је већ била у пуном замаху крајем јула и од тада је брзо ескалирала. Русија је у јулу испалила двоструко више балистичких пројектила него у јуну, а захваљујући убрзаном расту производних капацитета за ракете може се очекивати да ће одсада темпо поново повећавати.
Енергетска инфраструктура сада је намерно постала мета. Обновљена кампања против украјинске електроенергетске мреже интензивирала се од 8. до 11. августа, истовремено са одговарајућом ескалацијом украјинских напада на руску енергетску инфраструктуру. Русија је погодила седам објеката „Нафтогаза“ на истоку земље, термоелектрану у Одеси и седам трафостаница, као и гасну инфраструктуру на пољу Бугроватоје у Сумској области. ISW је засебно упозорио на предстојећу велику ракетну кампању против снабдевања Кијева електричном енергијом, темпирану тако да се поклопи са украјинским Даном независности 24. августа.
Украјинска сопствена кампања дубоких удара на руске рафинерије нафте истовремено је настављена. Погођена је рафинерија „Росњефта“ у Сизрану у Самарској области, као и рафинерија Илски у Краснодарском крају, где је потврђено оштећење главне јединице за атмосферску и вакуумску дестилацију сирове нафте АВТ-6, пре него што је напад досегао петрохемијско постројење удаљено више од 2.000 km од границе. Дана 11. августа нападнута је и рафинерија нафте удаљена више од 6.000 km, на руском Далеком истоку, што је председник Володимир Зеленски назвао „веома значајним достигнућем“.
Ракетама узвраћају на дронове
Међутим, те две кампање нису симетричне јер је реч о размени украјинских дронова за руске ракете. Украјински дронови могу да оштете рафинерију, приморају је на поправке и смање производњу, али је не могу потпуно уништити. Руски балистички пројектил може једним директним поготком да уништи целу електрану.
Током последњег месеца Кијев је покушавао да надокнади тај недостатак тако што је изнова слао велике таласе дронова према истим циљевима. Међутим, то је скупо, па се неки аналитичари питају може ли Кијев дугорочно да приушти такву стратегију. Према неким проценама, ројеви дронова коштају Кијев милијарду долара месечно, а без пресретачких ракета највреднија украјинска привредна имовина остаје потпуно изложена нападима.
Руска кампања већ је увелико одмакла. Министар енергетике Денис Шмихаљ рекао је у интервјуу за Politico 3. августа да је Русија од 2022. уништила или оштетила више од 80 одсто украјинских производних капацитета електричне енергије. Притом је као предратну основу навео 54,5 GW. Кијев је истовремено затражио додатних 650 милиона евра како би затворио све већи јаз у финансирању снабдевања енергијом током зиме.
Ни европска рачуница са гасом не штима
Украјинска електроенергетска мрежа није једини европски енергетски проблем уочи зиме. Референтне холандске цене гаса TTF сада износе око 60 €/MWh, двоструко више него годину дана раније и четири пута више него пре рата, док су европска складишта гаса била близу најнижих нивоа за почетак августа откако постоје евиденције, са просечном попуњеношћу на нивоу ЕУ од 58 одсто. Како је известио BneIntelliNews, још се не ради о енергетској кризи, али ситуација није добра.
Ниво попуњености складишта гаса у целој ЕУ веома је низак, али када се погледају резерве појединачних држава, слика је нешто сложенија. Пољска и Италија већ су близу обавезног циља од 90 одсто попуњености до 1. новембра, а већина осталих држава чланица прати сопствени сезонски просек за последњих 15 година. Холандија, са попуњеношћу од 38 одсто, и Немачка, са 47 одсто, представљају изузетке. Готово да немају реалне шансе да достигну 90 одсто на време, а њихова складишта заједно чине две петине укупних европских складишних капацитета — око 40 одсто укупног капацитета Европе.
Та неуједначена ситуација прилично је непријатна у контексту реторике Брисела. Европа истовремено покушава потпуно да забрани увоз руског гаса до 1. јануара, а у исто време купује сваки кубни метар руског течног природног гаса (LNG) до којег може да дође.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику Каја Калас и даље заговарају потпуну забрану увоза руског гаса, чак и док су државе чланице ЕУ постале најбољи руски купци и за тај гас плаћају у рубљама.
Пет највећих купаца: Мађарска, Француска, Белгија, Шпанија и Словачка — заједно су, према проценама, трошиле око 1,4 милијарде евра месечно на руски гас по референтној цени из децембра. Руски гас сада чини око 13 одсто укупне европске потрошње гаса, што је пад са приближно 35 одсто на врхунцу, али и даље представља значајан удео у снабдевању ЕУ, као и у приходима који се враћају Москви заједно са приходима од извоза нафте. Грчка је изузета из најновијег пакета санкција.
Ништа од овога не указује на понављање потпуне гасне кризе из 2022. године. Ипак, између украјинске електроенергетске мреже која остаје са веома мало резервног капацитета и Европске уније која истовремено покушава да забрани и купује руски гас, регион поново улази у зиму са мањом безбедносном резервом него што би желео.
