Србија је земља богата разноврсним воћем, али и земља која се не плаши да експериментише са новим врстама. Тако је Дејан Јаковљевић из села Селиште код Трстеника одлучио да у свом воћњаку посади неке од најегзотичнијих биљака на свету, као што су папаја, маракуја, банана и ловор. Међутим, највећи успех постигао је са пистаћима, којих је произвео више од 3.500 садница.
Дејан се бави калемарством већ осам година, а идеју за пистаће добио је од свог пријатеља који је видео да ова биљка добро успева у Италији. Након што је пробао да наручи саднице из иностранства, наишао је на проблем због забране увоза. Зато је почео да тражи репро материјал у земљи и да експериментише са различитим врстама и подлогама.
– Јако је тешко било да се нађу репро материјали, подлоге, семена, нарочито што увоз није био дозвољен, а пистаћ до ове године није био чак ни на сортној листи у Србији, није био препознатљив као биљна култура, тек је ове године уврштен у биљну културу код нас и надамо се да ће касније, у наредним годинама постојати и неке субвенције – прича Јаковљевић.
Пистаћи спадају у групу суворезних воћки, што значи да им не треба много воде и да добро подносе сушу. Оне такође имају мало оболества и штеточина, због чега не захтевају много заштите. Према речима Дејана, ова биљка има јакy аромy, која одбија инсекте и дивљач.
– Пламењачy и пепелницy рецимо yопште немајy, тако да имајy само тy црнy пегавост, која се јавља y кишним годинама преко лета y другој половини и превентивно се штити y јyнy. Инсекти их не нападајy због тога што имајy јакy аромy, имајy неки мирис измеђy бора и цитрyса, тако да одбијајy све инсекте, чак и дивљач – каже Дејан.
Пистаћи су двополне биљке, што значи да постоје мушке и женске растлине. За успешну оплодњу потребно је да се посаде оба пола у односу од 1:5 или 1:6. Плодови су зелене боје и имају тврду љуску која се отвара када су зрели. Приближна родност је око 2 килограма по стаблу.
Пистаћи су високоцењени у исхрани
Пистаћи су врло хранљиви и здрави плодови, који садрже висок проценат протеина, витамина, минерала и антиоксиданаса. Они смањују ниво лошег холестерола, побољшавају циркулацију крви, јачају имунитет и спречавају упале. Пистаћи се користе за припрему разних слатких и сланих јела, али и као здрава ужина.
Дејан каже да је потражња за пистаћима велика, али да је понуда мала. Он планира да прошири свој засад и да понуди своје производе на тржишту.
– Ја сам овим послом задовољан, али ми је жао што нема више људи који би се бавили овим. Мислим да је то добра прилика за младе људе који желе да останy на својим имањима и да живе од пољопривреде – закључује Дејан.
