Историјски низак водостај велике европске реке открио призоре који делују као да су из филма – од остатака леденог доба до трагова Другог светског рата. Екстремна суша и рекордно низак водостај Дунава широм Европе открили су низ археолошких и историјских остатака, пружајући стручњацима необичан увид у прошлост – од леденог доба до Другог светског рата.
На различитим деловима реке појавили су се остаци мамута, скелети немачких војника, противтенковске мине, војна опрема, али и олупине немачких ратних бродова потопљених пре више од осам деценија. Једно од најпотреснијих открића догодило се у близини Будимпеште, где су 3. и 4. августа пронађени скелети двојице немачких војника из Другог светског рата. Оно што је откриће учинило посебно значајним јесте чињеница да су уз скелете пронађене и неоштећене идентификационе плочице.
То указује да њихове породице вероватно никада нису добиле званичну потврду да су војници погинули. Према подацима Немачке комисије за ратне гробове, плочице су немачким војницима служиле за идентификацију. У случају погибије ломиле су се на два дела – једна половина остајала је уз тело, док је друга служила за евиденцију и обавештавање породице.
Необични услови у речном муљу допринели су очувању плочица. Стручњаци су навели да је муљ, по свему судећи помешан са дизел-горивом, успорио њихово пропадање.
Посмртни остаци би требало да буду сахрањени на немачком војном гробљу Будаереш код Будимпеште.
На истом подручју пронађени су и немачки војни мотоцикл и противтенковске мине из Другог светског рата.
Код Прахова изронили нацистички бродови
Ништа мање упечатљив призор појавио се у Србији.
Низак водостај Дунава код Прахова поново је открио олупине немачких речних бродова потопљених 1944. године.
Реч је о делу немачке речне флотиле која је, према наводима историчара, потопљена намерно током повлачења Вермахта пред напредовањем Црвене армије.
Циљ је, према историјским сведочењима, био да војна опрема не падне у руке непријатеља.
Данас, више од 80 година касније, Дунав се повукао и поново показао део те ратне прошлости.
Олупине представљају истовремено историјски документ и потенцијалну опасност, будући да се у речном подручју и даље могу налазити заостала убојна средства.
А онда – мамут из леденог доба
У Бугарској је Дунав открио нешто много старије.
Крајем јула, у готово пресушеном кориту код Русеа пронађене су кости за које стручњаци верују да припадају младунчету длакавог мамута из леденог доба.
Остатке је случајно приметио мештанин, након чега су на терен изашли стручњаци Регионалног историјског музеја у Русеу.
До сада су идентификовани доња вилица, делови кљова, фрагмент лопатице и бутна кост са зглобом.
Тако је једна од највећих европских река, повлачећи се под ударом суше, направила необичан пресек времена.
