Memorandum o razumevanju koji olakšava razmenu informacija za projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 potpisan je u Bukureštu, čime je pokrenuta nova faza u razvoju ovog kolosalnog projekta. Dokument su overili ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović i premijer te vršilac dužnosti ministra energetike Rumunije Ilie Boložan.
Izgradnja reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3 predstavlja najveći energetski poduhvat koji Srbija trenutno razvija. Ovaj sistem ima potencijal da postane najveća baterija za skladištenje struje na celom evropskom kontinentu, što će Srbiji doneti ogromne prednosti u vidu skladištenja električne energije, balansiranja mreže i lakše integracije obnovljivih, čistih izvora. Ovaj korak je vitalni oslonac za novu eru energetike koja nastupa i nastavak je uspešne šestodecenijske saradnje dve zemlje na Dunavu.
Završene temeljne analize i početak prostornog planiranja
Višegodišnji rad stručnih timova već je rezultirao završetkom preliminarnih studija i analiza. Izrada prostorno-planske dokumentacije i dela projektno-tehničke dokumentacije počinje već tokom ove godine sa srpske strane, dok zajednička srpsko-rumunska radna grupa redovno razmenjuje tehničke podatke kako bi se osigurala nesmetana realizacija.
Razvoj RHE Đerdap 3 prati odredbe Sporazuma o strateškoj saradnji u oblasti energetike između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država. Na osnovu tog dokumenta raspisan je javni poziv za kompanije na koji se odazvalo šest zainteresovanih firmi, a proces vrednovanja prijava biće okončan veoma brzo. Energetska infrastruktura i regionalna bezbednost biće dodatno učvršćene kroz predstojeći strateški dijalog i potpisivanje novog memoranduma sa SAD.
Partnerstvo u hidroenergetskom sektoru oslanja se na dugu tradiciju započetu još 1963. godine kada je potpisan prvi sporazum o izgradnji sistema Đerdap na Dunavu i osnovana zajednička komisija. O kontinuitetu ove saradnje najbolje govori podatak da je zajednička komisija do sada održala 104 sednice, od kojih je poslednja bila u novembru 2025. godine.
Širenje mreže na gasovodni i naftni sektor
Izgradnja gasne interkonekcije Srbija–Rumunija, kapaciteta od najmanje 1,6 milijardi kubnih metara godišnje, još jedan je zajednički projekat koji napreduje. Završetak srpske deonice gasovoda od Mokrina do rumunske granice, u dužini od 13,1 kilometara, planiran je za 2027. godinu. Ovim projektom Srbija dobija direktnu vezu sa gasnim koridorom BRUA, što donosi potpuno novi pravac snabdevanja prirodnim gasom. Ujedno se razmatra i velika rekonstrukcija naftovoda za transport derivata između dve države radi bezbednijeg i efikasnijeg transporta goriva.
Unapređenje prenosa struje i integracija tržišta
Povezivanje elektroenergetskih prenosnih sistema Srbije i Rumunije već je uspešno podignuto na viši nivo završetkom deonice Transbalkanskog koridora od Pančeva do rumunske granice. Kroz predstojeći projekat Severnog koridora planira se povećanje prekograničnog prenosnog kapaciteta za oko 500 megavata, dok je konačni cilj potpuno integrisanje tržišta električne energije.
Zajednički rad na RHE Đerdap 3 otvara detaljne razgovore o svim ekonomskim efektima, doprinosu energetskoj sigurnosti i uticaju na životni standard građana, čime Rumunija potvrđuje poziciju jednog od najvažnijih strateških partnera Srbije.
