Све чланице Европске уније до 24. децембра 2026. године морају грађанима да понуде најмање један сертификовани дигитални новчаник за чување личних докумената и других података. Ипак, ту обавезу засад су испуниле само три државе.
Европска унија одредила је 24. децембар 2026. године као рок до којег свака држава чланица мора грађанима да омогући коришћење најмање једног сертификованог новчаника за дигитални идентитет.
Међутим, увођење овог система не одвија се истом брзином у свим државама, па су га до сада покренуле само три земље.
Уочи истека рока, кроз пилот-пројекте које је финансирала ЕУ и у којима је учествовало око 350 организација, издато је више од 1.500 дигиталних потврда и обављено више од 8.000 прекограничних трансакција.
То, на пример, значи да би корисник могао да докаже да је пунолетан, а да притом не открије датум рођења нити друге податке са личне карте.
Коришћење дигиталног новчаника биће добровољно. Личне карте, возачке дозволе и друга документа у физичком облику и даље ће остати важећа.
Италија предњачи, неке државе одлажу примену
Увођење дигиталног идентитета значајно се разликује међу чланицама ЕУ. Италија предњачи са готово осам милиона активних корисника месечно.
Немачка планира да систем покрене у јануару 2027. године, непосредно након истека европског рока, док је Холандија почетак примене одложила за крај 2027. године. Холандски пилот-пројекат имао је свега 57 корисника.
Бугарска, с друге стране, још ради на законодавном оквиру неопходном за примену дигиталног новчаника.
Банке морају да буду спремне од јула 2027.
Компаније које послују у Европској унији мораће да прихватају европски новчаник дигиталног идентитета најкасније од 24. децембра 2027. године.
За банке ће ова обавеза почети раније — већ у јулу 2027. године, пре свега због правила која се односе на идентификацију клијената и спречавање прања новца.
Организација за заштиту дигиталних права ЕДРи, међутим, упозорила је на поједина решења из нацрта правила. Посебну забринутост изазивају могући захтеви за коришћење технологије препознавања лица, као и одредбе које би могле да умање ниво заштите приватности грађана.
