Београдски зоолошки врт, једна од најпрепознатљивијих туристичких и културних атракција главног града Србије, обележава 90 година постојања. Свечано је отворен 12. јула 1936. године на простору Малог Калемегдана, у оквиру Београдске тврђаве, где се налази и данас.
Оснивање врта везује се за визију и ентузијазам тадашњег градоначелника Београда Владе Илића, једног од најзначајнијих српских индустријалаца и добротвора свог времена.
Најважније чињенице о Београдском зоолошком врту
- Основан: 12. јул 1936. године
- Локација: Калемегдан, унутар Београдске тврђаве
- Оснивач и главни финансијер: Влада Илић
- Површина: Данас се простире на око 7 хектара
- Животињски фонд: Око 2.000 животиња из приближно 250 врста
- Посећеност: Годишње га посети више од 400.000 људи
- Најстарији становник: Амерички алигатор Муја, који је стигао 1937. године
Историјат и развој: Од 3,5 до 14 хектара пре Другог светског рата
У тренутку оснивања, Београдски зоолошки врт заузимао је нешто више од 3,5 хектара. Већ тада су посетиоци могли да виде лавове, леопарде, медведе, мајмуне, вукове, антилопе, муфлоне, биволе, пеликане, паунове, ждралове и папагаје.
Захваљујући великом интересовању јавности и сталном проширењу животињског фонда, врт је уочи Другог светског рата проширен на више од 14 хектара.
Тешка разарања током Другог светског рата
Други светски рат донео је тешка страдања Београдском зоолошком врту. Током немачког бомбардовања 1941. године, као и савезничких ваздушних напада 1943. и 1944. године, врт је више пута погођен. Велики број животиња је страдао, док су неке успеле да побегну и данима лутају разореним градом. Годинама након ослобођења и обнове, врт је добио данашње границе и површину од око седам хектара.
Алигатор Муја – Живи симбол Бео зоо врта
Посебно место у историји ове атракције заузима амерички алигатор Муја, који је у Београд стигао из Немачке 1937. године.
Муја је преживео Други светски рат, бројне историјске ломове и промене кроз које је пролазио Београд. Данас је он најстарији становник зоолошког врта и званично најстарији алигатор на свету који живи у заточеништву.
Влада Илић: Човек који је створио модеран Београд
Кључну улогу у оснивању имао је Влада Илић (1882–1952), један од најуспешнијих српских привредника и градоначелник Београда од 1935. до 1939. године. Он није био само иницијатор оснивања врта, већ и његов главни финансијер, улажући сопствена средства у развој овог пројекта.
Током његовог мандата изграђени су и неки од најзначајнијих инфраструктурних објеката Београда:
- Мост краља Александра (данашњи Бранков мост)
- Мост краља Петра (данашњи Панчевачки мост)
- Београдски сајам
- Нове трамвајске линије и почетни урбанистички планови за Нови Београд
Иако је оставио дубок траг у развоју града, после рата је осуђен због наводне сарадње са окупатором, имовина му је конфискована, а живот је окончао у сиромаштву 1952. године.
Директори који су обележили историју врта
Први управник Београдског зоолошког врта био је инжењер Александар Крстић, којег је касније наследио Миодраг Савковић. После Другог светског рата на челу врта налазили су се Анте Тадић, Милорад Лазаревић, Милорад Меденица и Радивоје Тричковић.
Године 1986. директор постаје Вук Бојовић, који је својим радом, ентузијазмом и медијским наступима значајно допринео популаризацији Бео зоо врта и претворио га у прави симбол Београда. Након њега, управљање је преузео Србољуб Алексић.
Данас, девет деценија након оснивања, Београдски зоолошки врт остаје омиљено место за породичне посете, едукацију и упознавање животињског света.
