Шефови држава и влада земаља чланица БРИКС-а усвојили су Декларацију из Њу Делхија на 18. самиту ове групе, чиме су дефинисани приоритети будућег деловања организације у областима безбедности, међународне трговине, финансијске сарадње и глобалног управљања. Документ истовремено указује на растуће геополитичке ризике, укључујући нуклеарне претње, оружане сукобе и последице све израженијих трговинских ограничења.
Индијски премијер Нарендра Моди саопштио је да је Декларација усвојена једногласно и да ниједна чланица није изнела примедбе. Према његовој оцени, расправе на самиту показале су висок степен сагласности о потреби прилагођавања постојећег међународног система новим глобалним околностима.
„Уз разноликост наших приступа, била је очигледна наша заједничка посвећеност сарадњи унутар БРИКС-а. Дискусија је показала да је немогуће управљати светом који се мења помоћу старих институција. Потребна су побољшања у сва три правца – заступљеност, способност реаговања на изазове и доношење правила“, рекао је Моди, преноси Спутњик.
Нуклеарна безбедност као заједнички приоритет
Једна од важнијих порука Декларације односи се на нуклеарну безбедност. Чланице БРИКС-а изразиле су забринутост због растућих ризика од нуклеарних претњи и сукоба, уз став да се нуклеарна безбедност и физичка заштита нуклеарних постројења морају очувати у свим околностима, укључујући и период оружаних сукоба.
Овакав став указује на настојање БРИКС-а да питање нуклеарне безбедности позиционира као шири међународни проблем, посебно у околностима појачаних геополитичких тензија и све већег броја оружаних сукоба.
Трговина и прекогранична плаћања
Значајан део документа посвећен је економској сарадњи и настојању да се смање препреке у међусобној трговини. Чланице су изразиле озбиљну забринутост због све већег броја једностраних царинских и нецаринских мера које, према њиховој оцени, негативно утичу на међународну трговину.
У том контексту, БРИКС заговара несметано функционисање глобалне трговине, ланаца снабдевања и енергетског сектора, док се посебна пажња посвећује развоју практичних решења за прекогранична плаћања између чланица.
Питање прекограничних трансакција има додатну тежину у оквиру настојања земаља БРИКС-а да унапреде финансијску сарадњу и смање ослањање на постојеће међународне финансијске механизме. Ипак, Декларација нагласак ставља на наставак разговора и тражење практичних решења, а не на формирање потпуно одвојеног финансијског система.
Дипломатски приступ сукобима и борба против тероризма
У безбедносном делу Декларације наглашена је потреба да међународна заједница на безбедносне изазове одговара политичким и дипломатским средствима, са циљем деескалације и спречавања нових сукоба.
Чланице су истакле потребу за већим ангажманом на превенцији конфликата, укључујући адресирање њихових основних узрока. Истовремено је потврђена посвећеност борби против свих облика тероризма.
Документ поново потврђује подршку суверенитету и територијалном интегритету Сирије, док се питање свемира посматра кроз потребу очувања могућности његовог мирног коришћења и развоја свемирских технологија у цивилне сврхе.
Заштита културног наслеђа
БРИКС је посебну пажњу посветио и заштити културног наслеђа, нарочито на подручјима погођеним сукобима. Чланице су позвале на мере којима би се спречили уништавање културних добара и њихова незаконита трговина.
Декларација из Њу Делхија тако представља покушај чланица БРИКС-а да заједнички наступ прошире изван економских питања. Безбедност, реформа међународних институција, трговина, финансије и заштита културног наслеђа третирају се као међусобно повезани елементи ширег захтева за већим утицајем земаља Глобалног југа у обликовању међународних правила.
