Немачка је потрошила око 50 милијарди евра (58 милијарди долара) како би ублажила последице наглог раста цена енергената након смањења увоза руског гаса 2022. године, преносе листови „Зиддојче цајтунг“ и „Билд“.
Последице одустајања од руског гаса
Након ескалације сукоба у Украјини, Немачка је драстично смањила увоз руског природног гаса, који је раније покривао око 55 одсто њене потрошње. Та промена довела је до раста трошкова енергије и допринела дуготрајном економском успоравању, што је погодило и домаћинства и индустрију, умањујући конкурентност немачке привреде.
„Зиддојче цајтунг“ је у четвртак објавио да је немачко Министарство финансија изнело процену од 50 милијарди евра као одговор на посланичко питање Робина Вагенера из странке Зелених.
Према наводима листа, тај износ обухвата мере помоћи и стабилизације, укључујући ограничење цена струје и гаса, једнократне исплате пензионерима, као и пакете подршке компанијама које се баве снабдевањем гасом.
Стварни трошкови вероватно још већи
„Билд“ наводи да више стручњака сматра како су укупне економске последице енергетске кризе знатно веће од поменутог износа, јер у обрачун треба укључити и изградњу нових терминала за течни природни гас (ЛНГ).
АфД: Јефтина руска енергија била је темељ немачког успеха
Опозициона Алтернатива за Немачку (АфД) више пута је критиковала одлуку Берлина да се одвоји од руских енергената.
Копредседница странке Алиса Вајдел изјавила је у јуну да је „јефтина енергија из Русије била тајна успеха ознаке ‘Произведено у Немачкој’“.
„Губитак те енергије вратио нас је годинама уназад. Изгубљене су стотине хиљада радних места. Постали смо зависни од Сједињених Држава, које нам продају енергију по знатно вишим ценама“, поручила је Вајдел.
Раст цена енергије и јачање АфД-а
Према студији објављеној крајем јула под називом „Политичке последице енергетских ценовних шокова“, нагли раст трошкова енергије за домаћинства поклопио се са порастом политичког незадовољства и јачањем популистичких странака, посебно деснопопулистичке Алтернативе за Немачку.
Истраживање показује да су грађани који су били изложени већем од просечног поскупљења енергије имали за 7,5 процентних поена већу вероватноћу да подрже АфД.
Источна Немачка најтеже погођена
Аутори студије истичу да је овај тренд био нарочито изражен у некадашњој Источној Немачкој, где су цене енергије највише порасле.
Као примере наводе изборне успехе АфД-а у Тирингији, Бранденбургу и Саксонији током 2023. и 2024. године.
На регионалним изборима у Саксонији-Анхалт, одржаним у недељу, АфД је освојио 43,8 одсто гласова, док је Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) канцелара Фридриха Мерца заузела друго место са 17,2 одсто подршке.
АфД води и на националном нивоу
Више недавних истраживања јавног мњења показало је да је АфД тренутно најпопуларнија политичка странка у Немачкој, са подршком од око 28 одсто бирача.
