Усташе су, у својој мржњи према свему српском и светом, цркву Светог Јована Претече у Петровчићу, током рата претворили у коњушницу и оскрнавили су је до темеља.
Међутим, године 1944, усред крвног повлачења српских добровољаца (љотићеваца) према Словенији кроз Срем, под непрестаном ватром партизана и усташа, припадници Српског добровољачког корпуса застају пред порушеним олтаром.
Добровољци враћају достојанство опустошеном храму, чисте, обнављају Цркву, моле се заједно са изученим мештанима села. На икони која и данас сведочи у тој цркви, остала је урезана њихова порука: „12-ИКС-1944. Уредише цркву, помоливши се Богу са напаћеним мештанима овога села српски добровољци IV пука.”
У порти Цркве Светог Јована Претече у Петровчићу почиње шесторица српских добровољаца, људи који су живот дали бранећи своју Отаџбину у последњем, биткама 1944. године.
Њиме је подигнут споменик. Ово мало село, надомак Београда, одбило је да заборави борце 4. пука Српског добровољачког корпуса.
И сваке године, на Ивањдан, одржи им се помен, упале се свеће и изговоре имена палих.
