Србија се већ годинама суочава са великим парадоксом – док домаћи кадрови одлазе у иностранство у потрази за бољим платама, наша привреда постаје све зависнија од увоза радне снаге. Данас су страни радници уобичајен призор на градилиштима, у угоститељству, фабрикама и службама за доставу. Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије и Милош Турински из Инфостуда објашњавају да ангажовање странаца није хир послодаваца ради уштеде, већ једина преостала опција за опстанак бизниса.
Драматичан скок броја радних дозвола
Овај тренд није од јуче, али његов раст је експоненцијалан. Све је почело током 2019. и 2020. године, када су компаније за доставу хране прве приметиле да на домаћем тржишту једноставно нема заинтересованог кадра. Према званичним подацима, број издатих радних дозвола за стране држављане у Србији скочио је са око 21.000 у 2020. године на готово 100.000 прошле године. Иако сектор доставе брзо расте, грађевинарство и даље држи убедљиво прво место по потражњи за иностраном радном снагом.
Да ли странци „краду” посао домаћим радницима?
Одговор на ово питање је кратко и јасно – не. Закон у Србији строго штити домаће тржиште рада кроз јасно дефинисану процедуру. Пре него што уопште добије дозволу да доведе радника из иностранства, послодавац мора да поднесе захтев Националној служби за запошљавање. Тек када ова служба званично потврди да на евиденцији нема незапослених држављана Србије који испуњавају услове за то радно место, послодавац добија зелено светло и може покренути поступак за запошљавање странца.
Мит о „јефтиној” радној снази
Честа је заблуда да послодавци бирају странце како би уштедели новац. Стручњаци истичу да је пракса потпуно другачија и да страни радници заправо представљају већи трошак за фирму. Послодавац, поред саме зараде, сноси и трошкове доласка у земљу, плаћа визну администрацију и обезбеђује смештај за те раднике. Додатно, фирме имају обавезу да организују преводиоце и специфичне обуке за безбедност на раду, што је посебно изражено и комплексно у грађевинском сектору. Страни радници се зато не ангажују због уштеде, већ због хроничног дефицита домаћих кадрова.
Шта је дугорочно решење за Србију?
Србија је дефинитивно постала део глобалног миграционог круга, односно земља у коју радници долазе, али из које истовремено и одлазе. Ипак, константан увоз радне снаге није одрживо решење на дуге стазе.
Јелена Јевтовић за РТС наглашава да решење лежи у коренитим променама унутар система, пре свега кроз дубинску реформу образовног система и потпуно усклађивање школовања са реалним потребама привреде. Такође је неопходно унапред планирати развој тржишта и у складу са тим школовати кадрове за занимања будућности. Само на тај начин Србија може створити и задржати сопствене квалификоване раднике и дугорочно смањити зависност од увоза радне снаге.
