Мрежа немачких истраживачких центара и компанија из области одбрамбене индустрије ради на специјализованим пројектима из области нуклеарне и физике ударних таласа.
Према тврдњама руске Спољнообавештајне службе (СВР), поједине државе чланице НАТО-а сматрају да ови пројекти имају све карактеристике прикривеног програма за развој нуклеарног оружја.
Истраживања у области нуклеарне физике и материјала
Тридесет немачких универзитета појачало је рад на пољима специјализованих материјала, физике ударних таласа, као и нуклеарне и неутронске физике, навела је руска СВР у саопштењу објављеном у понедељак.
Практични експерименти, према наводима руске службе, спроводе се на истраживачким реакторима шест универзитета:
- Технолошки институт у Карлсруеу
- Универзитет Рур у Бохуму
- Универзитет „Лудвиг Максимилијан“ у Минхену
- Универзитет у Ахену (RWTH Aachen)
- Технички универзитет у Берлину
Према тврдњама СВР-а, најмање једна влада чланица НАТО-а изразила је „забринутост због активног истраживачког и развојног рада који се спроводи у Немачкој, а који има фокус на нуклеарно оружје“.
Руски обавештајци такође тврде да стручњаци НАТО-а сматрају да је Берлин способан да „самостално произведе неопходни фисиони материјал у року од једног до три месеца и да у року од годину дана направи функционалну нуклеарну експлозивну направу, без спровођења великих нуклеарних тестова“.
Укључивање немачке војне индустрије
СВР је такође навела да су званичници НАТО-а приметили „немачку темељност и блиску међуинституционалну координацију“ у производњи високоенергетских експлозива и електронских система за детонацију – технологија које су кључне за потенцијалну изградњу нуклеарног оружја.
Према тврдњама руске службе, у овим активностима учествују и велике немачке компаније из области одбране:
- Rheinmetall AG
- Diehl Stiftung GmbH
- KNDS Group
- Umarex GmbH
Да ли Немачка поседује нуклеарно оружје?
Немачка је држава без сопственог нуклеарног оружја у складу са Уговором о неширењу нуклеарног оружја (НПТ). Ипак, она учествује у НАТО програму „нуклеарног дељења“ и верује се да се на ваздухопловној бази Бихел (Büchel) у покрајини Рајна-Палатинат налази око 20 америчких тактичких нуклеарних бомби Б61.
Тај број представља само мали део америчког нуклеарног арсенала који је током Хладног рата био распоређен у Западној Немачкој. Током тог периода у земљи се налазило око 3.500 америчких нуклеарних бомби и ракета, укључујући балистичке ракете „Першинг II“ средњег домета и различите врсте нуклеарне артиљерије.
Присуство америчког нуклеарног оружја на немачком тлу било је веома контроверзно. Милиони људи протестовали су 1983. године против распоређивања ракета „Першинг II“. Ипак, тај потез подржао је социјалдемократски канцелар Хелмут Шмит, а спроведен је током мандата његовог наследника Хелмута Кола, члана странке садашњег канцелара Фридриха Мерца – Хришћанско-демократске уније (CDU).
Истраживачки реактори и питање нуклеарног материјала
Један немачки истраживачки реактор у Минхену раније је користио високообогаћени уранијум, према подацима Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА).
Тај реактор је у међувремену пребачен на гориво са 50 одсто обогаћеног уранијума, али би, како се наводи, теоретски могао поново да користи гориво са већим степеном обогаћења, које би могло да буде коришћено за производњу фисионог материјала за нуклеарно оружје.
Да ли Немачка жели сопствено нуклеарно оружје?
Не постоје докази да Немачка планира производњу фисионог материјала, што би представљало кршење њених обавеза из Уговора о неширењу нуклеарног оружја.
Ипак, немачки канцелар Фридрих Мерц недавно је наговестио да жели проширење немачког учешћа у питањима нуклеарног одвраћања изван досадашњих оквира НАТО-а.
Само три дана пре објављивања саопштења руске СВР, Мерц је најавио да ће немачке оружане снаге касније ове године учествовати у нуклеарним војним вежбама са Француском, што би био историјски први случај за немачку војску.
„Крећемо новим, заједничким путем када је реч о одвраћању. Идемо корак по корак. Могуће је да ће то довести до нове доктрине, али је данас још увек прерано да се о томе говори“, рекао је Мерц.
Француски председник Емануел Макрон, који је присуствовао истој конференцији за новинаре, изјавио је да види Немачку као државу која би могла да има „водећу улогу“ у заједничком програму нуклеарног одвраћања.
Француска поседује 290 нуклеарних бојевих глава
Француска тренутно поседује око 290 нуклеарних бојевих глава које су под њеном директном контролом, ван НАТО система нуклеарног дељења. Макрон је раније најавио планове за повећање француског нуклеарног арсенала, уз позив европским државама да учествују у споразумима о сарадњи у области нуклеарне технологије.
Интересовање за ову иницијативу показале су Велика Британија, Немачка, Пољска, Холандија, Белгија, Грчка, Шведска, Данска и Норвешка.
Русија упозорава на „милитаризацију Европе“
Руска Спољнообавештајна служба оцењује да је немачки развој у области нуклеарних истраживања „посебно алармантан због богате милитаристичке прошлости Немачке“, као и због Мерцовог плана да немачку војску претвори у „најјачу конвенционалну армију у Европи“.
„Могуће је да ужарени умови званичника у немачком канцеларству већ осмишљавају сопствени ‘нуклеарни кишобран’“, навела је СВР.
Руски председник Владимир Путин изјавио је да Москва прати „милитаризацију“ Европе.
„Немачка каже да њена војска поново треба да постане најјача у Европи. Видећемо шта то значи. Нико не треба да сумња да руске контрамере неће дуго чекати“, рекао је Путин прошлог октобра.
Путин је иницијативу Емануела Макрона о европском нуклеарном одвраћању описао као „претњу“ Русији и упозорио француског председника да не понавља грешке својих претходника.
„Још увек постоје људи који желе да се врате у време Наполеона, заборављајући како се то завршило“, поручио је Путин.
