Нестабилности и сукоби на Блиском истоку последњих месеци поново отварају комплексна питања безбедности и управљања миграцијама. Шта би се догодило ако би талас избеглица и миграната поново кренуо постојећом рутом преко Србије ка државама Европске уније?
Одговоре на ова питања покушали су да дају Међународна организација за миграције (ИОМ) и Факултет безбедности Универзитета у Београду. Они су, по први пут у нашој земљи, спровели иновативни пројекат и симулацију који тестирају капацитете и спремност система у Србији за управљање потенцијалном ескалацијом кризе.
О спремности државе, капацитетима и потпуно новим трендовима у емисији „У средишту пажње“ Радио Београда 1 говорили су Јована Гушић, програмски координатор Канцеларије ИОМ-а у Србији, и професор др Владимир Ајзенхамер са Факултета безбедности.
Од транзита до дестинације: Србија као крајња тачка за стране раднике
Међународна организација за миграције присутна је у Србији од 1992. године. Током више од три деценије, рад ове организације се коренито мењао – од хуманитарног деловања током ратних деведесетих и велике мигрантске кризе 2015. године, па све до системских реформи у мирнодопским условима.
Данас се Србија суочава са потпуно новим феноменом – трансформацијом из земље транзита у земљу дестинације.
„Србија је током година била велика емигрантска земља, а потом се трансформисала у земљу транзита. Међутим, у последње две до три године сведоци смо изузетно новог тренда – наша земља све више постаје крајња дестинација за стране раднике“, истиче Јована Гушић.
Овај тренд се оцењује као позитиван показатељ економског раста и бољих услова живота, али он са собом доноси и озбиљне демографске и институционалне изазове. Лоша демографска слика, како у Србији тако и у целој Европи, природно привлачи држављане трећих земаља који на овим просторима виде шансу за економску добробит својих породица.
Иновативна симулација: Изведена прва „TTX“ вежба за миграције у Србији
У циљу креирања миграционих политика које су засноване на тачним и квалитетним подацима, спроведен је сложен пројекат у синергији четири агенције Уједињених нација под вођством ИОМ-а. У пројекту учествују УНХЦР, УНДП, УНИЦЕФ и ИОМ.
Као најважнија компонента овог пројекта истакла се сарадња са академском заједницом, у оквиру које је изведена такозвана „TTX“ (Table-top exercise) вежба.
Факултет безбедности и ИОМ спровели су симулацију потенцијалне нове мигрантске кризе, базирану на песимистичком сценарију ескалације сукоба на Блиском истоку. Професор др Владимир Ајзенхамер објашњава да је симулација показала да би Турска, за разлику од периода 2015/2016. године, овог пута вероватно пропуштала мигранте. То би створило изузетно снажан притисак на западнобалканску руту и јужну границу Србије.
Ова симулација омогућила је стручњацима да у теоријском и контролисаном окружењу тестирају како би државни органи, локалне самоуправе и међународне организације реаговале у случају наглог и масовног прилива људи.
Интеграција страних радника у локалним заједницама
Поред спремности за потенцијалну кумулативну кризу, пројекат је бацио светло и на свакодневну миграциону реалност у Србији – присуство страних радника, пише РТС.
Прелиминарни налази показују да се јавља хитна потреба за њиховом системском интеграцијом, пре свега у погледу приступа базичним услугама попут здравствене заштите, али и потенцијалног школовања њихове деце уколико у будућности дође до спајања породица. Из ИОМ-а најављују да ће финални и званични резултати овог великог истраживања бити јавно комуницирани након формалног завршетка пројекта, 30. јуна.
Са друге стране, Радош Ђуровић, директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила, упозорава да тренутни број миграната и избеглица у Србији није велики, али да они који улазе углавном заобилазе прихватне центре. Уз помоћ кријумчара, они настављају пут ка Западној Европи. Он је напоменуо да се мигранти у нашој земљи задржавају у просеку свега дан до два, те да је њихово кретање под потпуном контролом кријумчарских банди које у томе виде прилику за огромну зараду.
