Ове недеље Алжир је неочекивано објавио да прекида дипломатске односе са Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ). Амбасадор УАЕ позван је у Министарство спољних послова и добио је рок од 48 сати да напусти земљу.
У званичном саопштењу алжирске власти оптужиле су Абу Даби за све учесталије „провокативне и непријатељске поступке“, наводећи да су исцрпљени сви „напори за очување билатералних односа“. Ипак, није наведен ниједан конкретан инцидент који би могао да буде непосредан повод за ову одлуку.
Ко је прва практична последица прекида дипломатских односа Алжира и УАЕ?
Прва практична последица прекида дипломатских односа било је затварање алжирског ваздушног простора. Од 11. септембра ваздушни простор земље затворен је за цивилне и војне авионе УАЕ. Привремени изузетак остаје за комерцијалне летове ка и од аеродрома Хуари Бумедијен у Алжиру; они ће моћи да се одвијају до краја 2026. године, када истиче споразум о ваздушном саобраћају потписан 2013.
Са своје стране, УАЕ су изразили наду да ће прекид односа бити привремен. Анвар Гаргаш, саветник председника УАЕ, навео је – не помињући директно Алжир – да дипломатија треба да се заснива на јасним интересима, а не на „загонеткама и сигналима које је потребно дешифровати“.
У стварности, овде нема никакве мистерије. Одлука се припремала месецима, а разлози за дипломатски раскол распршени су широм карте Северне Африке – од Западне Сахаре до либијске провинције Фезан и Малија. Управо у тим областима Алжир се све чешће суочавао са присуством УАЕ, који су по правилу стајали на страни алжирских супарника.
Од партнерства до сумњи
Дипломатски односи између две арапске државе успостављени су 1974. године и деценијама су се развијали без већих криза. Министар спољних послова УАЕ Абдулах бин Зајед је 2015. године Алжир назвао једним од најважнијих партнера Емирата. Заједничка комисија била је активна, а потписане су десетине споразума.
У фебруару 2023. године две стране намеравале су да своје односе подигну на ниво стратешког партнерства. Обим не-нафтне трговине износио је око 800 милиона долара, док су инвестиције УАЕ у Алжиру процењиване на 600 милиона долара. Међу заливским монархијама, УАЕ су били највећи трговински партнер Алжира.
Међутим, економски и политички интереси све више су се разилазили.
Алжир традиционално даје предност немешању у унутрашње послове других држава и очувању постојећих граница. УАЕ, с друге стране, комбинују инвестиције у луке и инфраструктуру са војном сарадњом и подршком одређеним политичким и војним актерима. За Абу Даби, то је уобичајен начин претварања капитала у утицај. Из алжирске перспективе, таква активност постаје забрињавајућа када је усмерена ка земљама које су од виталног значаја за његову безбедност.
Мароканско питање
У средишту сукоба налази се Мароко. Алжир и Мароко већ деценијама су у спору око територије Западне Сахаре. Рабат ту област сматра својом територијом, док Алжир подржава Фронт Полисарио и право народа Сахравија на самоопредељење.
Копнена граница између две земље затворена је још од 1994. године, а 2021. су у потпуности прекинуле дипломатске односе.
УАЕ су у овом спору направили јасан избор. У новембру 2020. постали су прва арапска држава која је отворила генерални конзулат у Лајуни, граду у делу Западне Сахаре под контролом Марока. За Рабат је то била дипломатска победа, док је за Алжир представљало јасан доказ подршке његовом главном регионалном супарнику.
Исте године и УАЕ и Мароко нормализовали су односе са Израелом кроз Аврамове споразуме. Након тога сарадња Марока и Израела проширена је на војну сферу и сарадњу обавештајних служби.
Из перспективе Алжира, Мароко, Израел и УАЕ формирали су неку врсту савеза. Како су њихове везе јачале, Алжир је све чешће говорио о спољном притиску који долази из УАЕ.
Ове сумње додатно су подстакнуте инвестицијама Емирата у мароканску инфраструктуру, укључујући луку Дахла у Западној Сахари и луку Надор. Локални медији процењују да су инвестиције УАЕ у Мароку достигле 15 милијарди евра.
С обзиром на затворену границу и спор око Западне Сахаре, Алжир је ове нове луке посматрао пре свега кроз геополитичку призму.
Забрињавајући појас на југу
Други проблем налази се јужно од Алжира.
Годинама је Алжир имао улогу посредника између власти Малија и туарешких покрета. Међутим, након низа војних удара, његов утицај је ослабио, а односи са Бамаком су се погоршали.
Русија, Турска, Мароко и УАЕ у међувремену су повећали своје присуство у Сахелу. Абу Даби је развио блиске односе са новим властима у региону, одобрио кредите Чаду и проширио своје присуство у Судану.
Алжир то посматра као јачање најближег партнера Марока у тренутку када су његови односи са јужним суседима у кризи.
Посебно осетљиво питање представља Либија
УАЕ су годинама један од главних спољних покровитеља Калифе Хафтара, чије снаге контролишу источни део земље и велики део јужног Фезана.
За Алжир то није далеки грађански рат. Провинција Фезан граничи се са његовом територијом, а кретање оружаних група у том подручју доживљава се као директна претња.
Алжирски председник Абделмаџид Тебун упозорио је да ће његова земља реаговати уколико се Хафтарове снаге приближе алжирским границама.
Све то ствара утисак забрињавајућег „појаса“ који окружује Алжир: Мароко на западу, нестабилни Сахел на југу и снаге блиске УАЕ у Либији на истоку.
Можда не постоји јединствен план за „опкољавање Алжира“, али у спољној политици перципирана претња често је подједнако важна као и стварна.
Црвена линија унутар земље
Најозбиљније замерке Алжира према УАЕ односе се на наводно мешање у његове унутрашње послове.
Медији блиски алжирским властима оптуживали су УАЕ за везе са Покретом за самоопредељење Кабилије. Ова организација, коју су алжирске власти прогласиле терористичком, залаже се за независност претежно берберске регије Кабилије.
Покрет делује углавном из иностранства, одржава односе са Мароком и Израелом и заговара независност Кабилије.
Никакви јавни докази о финансирању ове организације од стране УАЕ нису представљени.
Међутим, за алжирско руководство сваки облик страног мешања у питање Кабилије представља црвену линију.
У том погледу, Западна Сахара и Кабилија представљају својеврсно огледало једна другој: Алжир подржава самоопредељење Сахравија, док Мароко подржава кабилски покрет; према виђењу Алжира, УАЕ су се у том спору сврстали уз Мароко.
До недавно су обе стране избегавале директне оптужбе.
Алжирски Високи савет безбедности је 2024. године говорио о „непријатељским поступцима једне арапске државе“, не именујући директно УАЕ.
Касније је Тебун изјавио да Алжир има добре односе са свим заливским монархијама „осим једне“, коју је оптужио за мешање и подстицање сукоба у Либији и Малију.
Свима је било јасно на коју земљу мисли, али су дипломатске мисије наставиле да функционишу.
У фебруару 2026. године наговештаји су уступили место конкретним потезима: Алжир је покренуо поступак раскида споразума о ваздушном саобраћају са УАЕ.
Већ тада је потпуни прекид односа деловао неизбежно.
Најновија одлука о повлачењу амбасадора само је озваничила сукоб који траје већ дуже време.
Алжирска офанзива у Сахелу
Алжир се више не задовољава својом традиционалном одбрамбеном позицијом.
Након озбиљне кризе, односи са Малијем почели су да се поправљају; током лета 2026. године две земље поново су размениле амбасадоре и отвориле ваздушни простор.
Истовремено, Алжир је појачао активности у Нигеру, практично показујући спремност да употреби оружане снаге и ван својих граница ради заштите сопствених интереса.
Због тога се раскол са УАЕ може посматрати не само као реакција на спољни притисак, већ и као део настојања Алжира да поврати улогу водеће силе у Сахелу.
Ваздушна граница
Економске последице прекида односа биће значајне, али не и пресудне. Иако су партнери важни једни другима, нису незаменљиви.
Политичка порука има далеко већу тежину.
Алжир је спреман да плати цену одлуке коју сматра питањем националне безбедности, док УАЕ вероватно неће одустати од партнерства са Мароком само ради помирења са Алжиром.
Супарништво Алжира и Марока одавно је престало да буде спор две суседне државе; у њега су увучене заливске монархије, Израел и земље Сахела.
Данас се свака лука, конзулат или кредит посматрају кроз призму утицаја и питања ко ће од тога имати користи у Северној Африци.
Због тога је затварање ваздушног простора више од техничке последице дипломатског раскола.
Пошто Алжир нема копнену границу са УАЕ, он сада повлачи политичку границу на небу.
Уски ваздушни коридор остаће отворен између две државе до краја године, али је ера у којој су трговина и економска сарадња могле да се развијају независно од борбе за утицај већ завршена.
