Стари огласи за продају некретнина у Београду из 1994. године, који су се недавно поново проширили друштвеним мрежама, изазвали су велику пажњу јавности. Иако бројке са пожутелог папира чувене агенције „ИнтерДил” данас делују нестварно ниско, детаљна економска анализа показује да је куповина стана пре три деценије била подједнако тешка, ако не и недостижнија него данас.
Колико су коштали квадрати деведесетих?
Током 1994. године све цене некретнина биле су изражене у немачким маркама — јединој валути у коју су грађани тада имали поверења. За гарсоњеру на Карабурми од 20 квадратних метара било је потребно издвојити око 25.000 марака. С друге стране, већи породични стан у Блоку 45 површине 73 квадрата коштао је 65.000 марака, док су луксузније некретнине у самом центру града од 100 квадратних метара достизале цену од чак 220.000 марака. У просеку, цена квадратног метра у Београду тада се кретала од 900 до 2.200 немачких марака, у зависности од локације.
Парадокс плата и реалне куповне моћи
На први поглед, цена од 65.000 марака за трособан стан делује примамљиво. Међутим, кључ се крије у просечној заради тог времена. Након стабилизације динара, просечна месечна плата у СР Југославији износила је свега 100 до 150 немачких марака у реалној куповној моћи.
Cene stanova u Beogradu 1994. godine…u dojče valuti, naravno. pic.twitter.com/b4CRYPO59Z
— Shalter Ego (@Tochkonja) July 19, 2026
То значи да је за најјефтинији стан на Карабурми било неопходно одвојити око 200 просечних плата. За стан у Блоку 45 просечан радник је морао да ради више од 500 месеци — односно читаву 41 годину — под условом да целу зараду одваја искључиво за куповину некретнине.
Упоређивање са данашњим тржиштем некретнина
Данас се просечна цена квадрата староградње у Београду креће око 2.760 евра, док је просечна нето плата у Србији прешла 1.030 евра. За онај исти стан у Блоку 45 од 73 квадрата данас је потребно издвојити око 200.000 евра. Тражена сума данас одговара цифри од око 194 просечне плате, што показује да је статистички гледано однос зарада и квадрата данас чак нешто повољнији него 1994. године.
Поред тога, мора се узети у обзир и глобална инфлација. Куповна моћ немачке марке из деведесетих била је знатно већа него данас, па би 65.000 марака из 1994. године по општој инфлацији данас вредело око 70.000 до 80.000 евра. Ипак, цене београдских некретнина расле су далеко брже од опште инфлације, због чега су они који су тада имали капитал остварили изузетну добит.
Кључна разлика: Банкарски кредити наспрам „сламарице”
Највећа разлика између два периода лежи у начину финансирања. Године 1994. стамбени кредити нису постојали као опција, па су се некретнине куповале искључиво у готовини, односно уштеђевином сачуваном у „сламарицама”. Данас су купцима на располагању разни финансијски инструменти и банке, што и поред високих цена омогућава знатно већу доступност станова него пре три деценије.
