Од краја прошлог месеца, неколико водоводних система у Сједињеним Америчким Државама било је мета сајбер напада, што је изазвало велику забринутост широм земље.
Напади који су захватили више савезних држава
Годинама су водоводна постројења и друга постројења критичне инфраструктуре, попут електроенергетског сектора, на мети хакера, било да је реч о нападачима које подржавају државе или о појединцима.
Оно што ове најновије нападе, за које се сумња да их је извeо Иран, чини посебно забрињавајућим јесте њихова распрострањеност. Напади су забележени у око десетак савезних држава.
Сједињене Државе имају више од 150.000 водоводних система, од којих неке воде локалне компаније. Теоретски, велики број одвојених система требало би да отежа хакерима истовремено нападање више постројења.
Слаба тачка америчке критичне инфраструктуре
Са друге стране, компаније које управљају овим системима често немају довољно новца, стручњака или знања неопходног за адекватну заштиту од сајбер напада.
Стручњаци за сајбер безбедност годинама сматрају да ирански хакери углавном траже лаке мете и спроводе појединачне, прилично изоловане нападе.
Због тога би ова кампања могла да представља значајну ескалацију.
Много тога се догодило откако су први напади обелодањени пре две недеље. Зато је право време да се сумира шта до сада знамо, али и шта још увек није познато.
Више од 30 заједница погођено у Минесоти
Дана 28. јула, власти у Минесоти саопштиле су да су постројења за пречишћавање воде у више од 30 заједница била мета координисаних сајбер напада.
Два дана касније, Федерални истражни биро (ФБИ) саопштио је да су компаније које управљају водоводним и канализационим системима у „најмање седам савезних држава“ пријавиле инциденте.
У неким случајевима напади су довели до „погоршања функционисања водоводних система“.
Напади се шире на друге делове САД
Од тада су, поред Минесоте, пријављени напади на водоводне системе у Арканзасу, Џорџији, Њу Џерсију и Мичигену.
Број погођених држава тако је наставио да расте, што је додатно појачало забринутост америчких власти и стручњака за сајбер безбедност.
Иран главни осумњичени, али без званичне потврде
Кратак одговор гласи: још увек не знамо, али главни осумњичени је иранска влада.
Америчка влада до данас званично није именовала починиоца координисаног таласа сајбер напада.
Међутим, први инциденти у Минесоти догодили су се само неколико дана након што је америчка Агенција за сајбер безбедност и инфраструктурну безбедност (CISA) упозорила да ирански хакери циљају уређаје повезане на интернет у водоводним системима и енергетском сектору.
Агенција тада није навела где су се напади конкретно дешавали.
Упозорење CISA стигло непосредно пре напада
CISA је првобитно објавила ово упозорење у априлу, а потом га ажурирала непосредно пре напада у Минесоти.
Након што је први талас напада откривен у Минесоти, председник Доналд Трамп изјавио је да не мисли да је реч о „иранском сајбер нападу“.
Уместо тога, одговорност је приписао самој савезној држави, која има демократског гувернера Тима Волца, кандидата Камале Харис за потпредседника на изборима 2024. године.
Извештаји све више упиру прстом у Иран
Трампова изјава уследила је дан након што је магазин Wired објавио да је Water Information Sharing and Analysis Center, непрофитна организација која размењује информације о сајбер безбедности у водоводном сектору, обавестила своје чланове да су недавни напади „у складу“ са хакерском кампањом на коју је CISA раније упозорила.
То је практично значило да је организација указала на иранску владу као могућег извршиоца.
Америчке обавештајне службе сумњају на Исламску револуционарну гарду
Почетком ове недеље, Washington Post је објавио да су америчке обавештајне службе „уверене“ да иза напада стоји Иран, а пре свега Исламска револуционарна гарда (IRGC).
Међутим, та процена још није званично објављена.
Према изворима листа, разлог је то што америчке службе још нису сигурне која је конкретна јединица унутар Исламске револуционарне гарде одговорна за нападе.
Такође, амерички званичници можда не желе да објаве процену која би била у супротности са Трамповом тврдњом да није реч о иранском нападу.
Иран има историју напада на америчку инфраструктуру
Ирански државни хакери већ имају историју напада на критичну инфраструктуру у Сједињеним Државама.
Због тога је могуће да су и најновији напади део шире стратегије Техерана као одговор на Сједињене Државе и шестомесечни рат.
До сада су ирански хакери имали ограничен успех у нападима на америчке мете.
Од медицинске индустрије до ФБИ-ја
У марту је активистичка група Handala пореметила рад компаније Stryker, једног од водећих произвођача медицинске технологије.
Америчка влада је касније оптужила групу Handala да делује под контролом иранског Министарства обавештајних послова.
Група је потом преузела одговорност и за упад у лични Gmail налог директора ФБИ-ја Каша Патела.
Хиљаде контролера изложених интернету
Реалност је да су поједини системи унутар објеката критичне инфраструктуре директно изложени интернету и релативно лако доступни за проналажење.
Компанија за сајбер безбедност Forescout је почетком августа саопштила да је пронашла више од 2.800 контролера у америчким водоводним системима који су били изложени интернету.
Само то што је неки систем доступан преко интернета не значи аутоматски да хакери могу да преузму контролу над њим и изазову стварне последице.
Међутим, управо то се у појединим случајевима догодило током најновијих напада.
Губитак притиска, ризик од загађења и поплаве
ФБИ је саопштио да су неки од сајбер напада широм земље изазвали губитак притиска у водоводним системима.
То би потенцијално могло да омогући продор необрађене подземне воде у цевоводе.
У појединим случајевима дошло је и до поплава.
Неки градови су морали да искључе постројења
Град Брахам у Минесоти, један од првих који је пријавио напад, морао је на неколико сати да искључи своје постројење за воду.
Око 1.700 становника било је позвано да штеди воду.
Други град у Минесоти, Мејпл Плејн, накратко је прогласио ванредно стање.
У једном округу у близини Атланте у Џорџији, локалне власти су из предострожности накратко упутиле становнике да прокувају воду пре употребе.
Највећа последица можда није физичка, већ психолошка
Ипак, највећа последица ових напада можда није физичка, већ психолошка.
Напади су добили велику пажњу националних и локалних медија, што је код грађана изазвало страх и питања о безбедности једне од најосновнијих животних потреба – воде.
Управо то би, међутим, могао бити један од циљева нападача: ширење панике и страха.
