Evropski čelnici, zabrinuti zbog pretnji Rusije naoružane nuklearnim oružjem i sumnji u budućnost američke posvećenosti evropskoj bezbednosti, sve više raspravljaju o tome da li treba jačati nuklearne arsenale na kontinentu.
Dok Sjedinjene Države i Rusija imaju hiljade nuklearnih bojevih glava, u Evropi samo Francuska i Velika Britanija poseduju takvo oružje, sa ukupno nekoliko stotina bojevih glava.
Komentari američkog predsednika Donalda Trampa o NATO-u i njegov transakcioni pristup spoljnim odnosima navode evropske saveznike da se zapitaju mogu li rizikovati oslanjanje na američku zaštitu.
Evropska nuklearna stvarnost
„Evropljani više ne mogu prepuštati svoje promišljanje o nuklearnom odvraćanju Sjedinjenim Državama“, upozorila je stručna grupa u izveštaju objavljenom za Minhensku bezbjednosnu konferenciju (MSC).
Pozvala je Evropu da se „hitno suoči s novom nuklearnom stvarnošću“ u svetlu „ruskog nuklearno potkrepljenog revizionizma“.
Govoreći na MSC-u, nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da već vodi „poverljive razgovore s francuskim predsednikom o evropskom nuklearnom odvraćanju“.
Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da britansko nuklearno odvraćanje već štiti ostale članice NATO-a, ali je naglasio da Britanija „pojačava nuklearnu saradnju s Francuskom“.
Starmer je rekao da „svaki protivnik mora znati da bi se u krizi mogao suočiti s našom združenom snagom“ uz Francusku.
Amerika kao garant bezbednosti
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute insistirao je na tome da „niko“ ne razmatra potpunu zamenu američkog nuklearnog kišobrana, koji decenijama štiti evropske zemlje NATO-a.
„Mislim da je svaka rasprava u Evropi koja obezbeđuje da kolektivno nuklearno odvraćanje bude još jače — u redu“, rekao je Rute, bivši holandski premijer, novinarima.
„Ali niko se u Evropi ne zalaže za to kao neku vrstu zamene nuklearnog kišobrana Sjedinjenih Država. Svi shvataju da je to krajnja garancija, a sve ove druge rasprave su dodatne.“
Podsekretar američkog Ministarstva odbrane Elbridž Kolbi rekao je da je Tramp „jasno stavio do znanja da se prošireno američko nuklearno odvraćanje i dalje primenjuje ovde“ u Evropi.
Dodao je da postoji „spremnost SAD za veći evropski doprinos NATO-ovom odvraćanju“, ali da razgovori moraju biti „vrlo trezveni“ i „promišljeni“ zbog zabrinutosti u vezi sa širenjem nuklearnog oružja i nestabilnošću.
Izazovi evropske bezbednosti
Mnogi evropski zvaničnici uvereni su da teritorijalne ambicije Moskve neće biti ograničene na Ukrajinu i da bi se druge evropske zemlje, uključujući čak i članice NATO-a, mogle suočiti s nekom vrstom napada.
Izveštaj MSC-a izneo je pet nuklearnih opcija za Evropu, uz upozorenje da nijedna nije dobra. „Ne postoji jeftin ili bezrizičan izlaz iz evropske nuklearne situacije“, upozorili su autori.
„Era u kojoj je Evropa mogla sebi da priušti stratešku ležernost završena je“, napisali su, pozivajući evropske kreatore politike „da se direktno i bez odlaganja suoče s ulogom nuklearnog oružja u odbrani kontinenta i da kompetentno ulože potrebne resurse“.
Pet mogućih opcija
Navedeno je pet opcija: nastaviti oslanjanje na američko odvraćanje; ojačati ulogu britanskog i francuskog nuklearnog oružja u evropskom odvraćanju; zajednički razvijati evropsko nuklearno oružje kao sredstvo odvraćanja; povećati broj evropskih zemalja sa sopstvenim nuklearnim arsenalima; ili proširiti evropsku konvencionalnu vojnu moć kako bi predstavljala snažnu nenuklearnu odvraćajuću silu.
Održavanje statusa kvo i oslanjanje na američku vojnu nadmoć ostaje „najverodostojnija i najizvodljivija opcija“ u kratkom roku, navodi se u izveštaju.
Potreba za delovanjem
Trenutno vrlo malo ljudi veruje da Evropljani mogu preuzeti punu odgovornost za odvraćanje u kratkom roku.
„Ako bude većih evropskih ulaganja u francusko ili britansko nuklearno odvraćanje, to je samo dobra stvar“, nedavno je izjavio finski ministar odbrane Anti Hakanen.
Ali je brzo dodao: „Ako govorite o kompenzaciji američkog nuklearnog odvraćanja, to u ovom trenutku nije realno.“
Stručnjaci su ipak pozdravili sve ozbiljniju političku raspravu o pitanju koje dugo zabrinjava vojne stručnjake.
„To je veoma pozitivno, ali sada nam je potrebna akcija“, rekla je za AFP Eloiz Faje iz Francuski institut za međunarodne odnose (Ifri), saradnica u izveštaju MSC-a.
U izveštaju se navodi da će se i Francuska i Velika Britanija suočiti sa nizom izazova u povećanju svojih arsenala i proširenju nuklearne zaštite širom Evrope — od visokih troškova do osetljivih pitanja o tome ko ima konačno ovlašćenje za lansiranje bojevih glava.
Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je ranije pominjao mogućnost proširenja francuskog nuklearnog kišobrana na Evropu, trebalo bi krajem februara da održi važan govor o francuskoj nuklearnoj doktrini.
Makron je u Minhenu rekao da razmatra doktrinu koja bi mogla da uključi „posebnu saradnju, zajedničke vežbe i zajedničke bezbednosne interese sa određenim ključnim zemljama“.
