Evropa je ovog leta zabeležila rekordno visoke temperature, a stručnjaci upozoravaju da će toplotni talasi u budućnosti biti sve češći, duži i intenzivniji. Postavlja se pitanje – da li ljudski organizam može da se prilagodi ekstremnim vrućinama i kako se najbolje zaštititi?
Tokom juna oboreni su temperaturni rekordi u više evropskih zemalja, uključujući Francusku, Španiju, Veliku Britaniju, Holandiju, Švajcarsku i Nemačku.
Nemačka meteorološka služba saopštila je da zemlja nikada nije tako rano u godini imala toliko dug period ekstremno visokih temperatura.
Dnevne temperature iznad 30 stepeni, uz tropske noći tokom kojih temperatura ne pada ispod 20 stepeni, predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje. Najugroženiji su mala deca, trudnice, starije osobe, hronični bolesnici, kao i oni koji rade na otvorenom ili obavljaju težak fizički posao.
Da li se organizam navikava na vrućinu?
Prema rečima nemačke lekarke i profesorke Klaudije Trajdl-Hofman, ljudsko telo ima sposobnost prilagođavanja visokim temperaturama, ali je taj proces veoma spor.
Ona ističe da su ljudi koji su generacijama izloženi toploj klimi otporniji na vrućine, ali da je za potpunu adaptaciju organizma potrebno mnogo vremena – ne godine, već vekovi.
Šta se dešava u organizmu tokom velikih vrućina?
Već kada spoljna temperatura dostigne oko 23 stepena, organizam pokreće mehanizme za rashlađivanje.
Krvni sudovi se šire kako bi se toplota lakše oslobodila, dok znojenje omogućava prirodno hlađenje tela. Međutim, kada ti mehanizmi više ne mogu da održe normalnu telesnu temperaturu, mogu nastati ozbiljne posledice.
Stručnjaci upozoravaju da ekstremne vrućine povećavaju rizik od kardiovaskularnih problema, toplotnog udara, moždanog udara, pa čak i otkazivanja više organa.
Kako temperatura tela raste, ubrzavaju se svi procesi u organizmu, a kada dostigne oko 42 stepena, dolazi do oštećenja koja mogu biti opasna po život.
Vrućina pogađa i pluća
Visoke temperature ne opterećuju samo srce i krvne sudove. Prema dosadašnjim istraživanjima, udisanje vrelog vazduha može da podstakne upalne procese u plućima i poveća rizik od respiratornih infekcija.
Zbog toga su osobe koje već imaju hronične bolesti pluća posebno osetljive tokom toplotnih talasa.
Kako se zaštititi tokom toplotnog talasa?
Stručnjaci savetuju da priprema za letnje vrućine počne mnogo pre dolaska visokih temperatura, posebno kod hroničnih bolesnika, koji bi sa svojim lekarom trebalo da provere da li je neophodno prilagoditi terapiju.
Tokom toplotnog talasa preporučuje se:
- unos dovoljne količine vode;
- lagana ishrana, sa što više voća i povrća;
- izbegavanje alkohola i cigareta;
- boravak u rashlađenim prostorijama;
- izbegavanje fizičkog napora u najtoplijem delu dana;
- dovoljno sna i odmora.
Kvalitetan san pomaže organizmu da se bar delimično oporavi od toplotnog stresa.
Možemo li da se naviknemo na sve toplija leta?
Iako su mlađi i fizički aktivniji ljudi otporniji na visoke temperature, naučnici upozoravaju da ni ta otpornost nije neograničena.
Starije osobe, hronični bolesnici i ljudi koji koriste određene lekove mnogo brže dostižu granicu nakon koje organizam više ne može uspešno da se izbori sa toplotom.
Stručnjaci upozoravaju da brz porast broja ekstremno toplih dana, izazvan klimatskim promenama, predstavlja veliki izazov i za ljude i za ekosisteme, koji nemaju dovoljno vremena da se prilagode novim uslovima.
