Данас славимо Чудо Светог Архангела Михаила. Једно од чуда Светог архангела Михаила десило се на извору у Лаодикији око 300. године. Како легенда каже, један незнабожац имао је глувонему ћерку, али му се, упркос томе што није био хришћанин, у сну јавио архангел Михаило који му је поручио да ћерка треба да му се умије на том извору.
Он је то и урадио, а ћерка је након умивања излечена. После тог чуда су се и он и ћерка крстили, а он је на том месту саградио цркву Светог архангела Михаила која и данас постоји.
Не само хришћани већ и незнабошци су почели да долазе на извор тражећи ту лека разним болестима. Тако су многи од њих, добивши исцељење, примали веру у Христа и крштавали се. У овом храму, шездесет година ревносно је служио један свештеник по имену Архип. Проповедајући Христа, не само речима већ и примером свог богоугодног живота, привео је многе пагане вери. У свом гневу на хришћане уопште – а посебно на свештеника Архипа који се никада није удаљавао од храма и био је узорни Христов слуга – пагани су одлучили да униште храм и погубе Архипа.
Да би то извршили спојили су две планинске реке у једно корито и усмерили њен ток на храм. Видевши ову велику опасност свети Архип се усрдно молио архангелу Михаилу да спасе храм од пропасти. На његову молитву, архангел Михаило се јавио и, ударом свог жезла, отворио широку пукотину у стени кроз коју је надолазећа вода потока отекла и храм је спасен.
Видевши тако велико чудо пагани су се разбежали, а свети Архип и хришћани окупљени у храму славили су Бога, благодарећи светом архангелу Михаилу на помоћи. Место где се догодило наведено чудо названо је Хона, што значи пукотина.
Постоји још једно чудо које се и данас препричава – једна породица је након дугогодишњег чекања добила наследника који је био глувонем, и поред тога, заостајао је у развоју.
Сви су им саветовали да га се одрекну, али су родитељи решили да се одселе из родног града и скрасили се у сеоцету у близини Минска. У близини кућице био је поток у који је, приликом шетње са оцем, дечак упао.
Отац га је брзо извукао, а дете је заплакало. Отац је био згранут и брзо га одвео до жене, да се и она увери у чудо. Родитељи су детету дали име Михаил, у част архангела, верујући да ће му тиме обезбедити његову заштиту. Касније су сазнали да се тај поток зове Михаиловим у част архангела Михаила.
По црквеном предању, анђео Михаило је први ступио у борбу са злим духом и то име по црквеном тумачењу означава „оног који је као Бог“.
