Чича Илија Станојевић (1857–1930) био је један од најзначајнијих српских глумаца с краја 19. и почетка 20. века, пионир домаће кинематографије, први српски филмски редитељ и даровит писац. Његов живот и стваралаштво оставили су дубок траг у историји српског позоришта, филма и књижевности, док су његова дела сачувала дух старог Београда, Скадарлије и времена у којем је живео.
Као један од најпознатијих српских комичара, Чича Илија је учврстио култ комичара у српској култури. Његов хумор, ведрина и способност да насмеје публику чак и у најтежим временима донели су му огромну популарност и учинили га једном од највољенијих личности свога доба.
Како је Чича Илија добио надимак
Према предању, надимак „Чича“ добио је док је радио у берберници, где је муштерије забављао имитирајући оближњег кафеџију, чича Ивана. Управо тај смисао за хумор отворио му је врата позоришта, у које га је увео глумац и писац Милош Цветић.
Иако је остао упамћен као изузетан комичар, Станојевић је успешно тумачио и озбиљне драмске улоге, а временом је постао једна од најважнијих личности српске сцене.
Чича Илија и први српски играни филм
Посебно место у историји српске културе припада Чича Илији као првом српском филмском редитељу. Он је 1911. године режирао први домаћи играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа“, у којем је истовремено тумачио и улогу турског паше.
Сценарио је написао Ћира Манок према драми Милоша Цветића и песми „Почетак буне против дахија“, док је продуцент био Светозар Боторић, власник првог београдског биоскопа у хотелу „Париз“ на Теразијама.
Филм је премијерно приказан 23. октобра 1911. године, након снимања током истог лета. Последња пројекција забележена је 1928. године, после чега се деценијама веровало да је филм заувек изгубљен.
Право изненађење уследило је 2003. године, када је копија филма пронађена у Аустријском филмском архиву. Захваљујући том открићу, Србија је поново добила свој најстарији сачувани играни филм. Копија је рестаурирана у лабораторији у Риму, док се оригинални материјал и данас чува у Бечу.
Аутентичност филма потврдили су тадашњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић и управник архива Александар Ердељановић, који је обновљеној верзији додао међунатписе засноване на историјским изворима и оригиналној драмској грађи.
Великан српског позоришта
На позоришним даскама Чича Илија је највећу славу стекао тумачењем ликова из комедија Молијера. Његове интерпретације биле су толико цењене да га је француска влада одликовала Орденом Академских палми, признањем које се додељује за изузетан допринос култури и просвети.
Боемски живот на Скадарлији
Као прави београдски боем, Чича Илија је био редован гост чувене кафане „Три шешира“, где је и ван позорнице забављао госте својим досеткама и имитацијама. Према једној анегдоти, управо су разговори у друштву Јанка Веселиновића били подстицај да се озбиљније посвети драмском стваралаштву.
Његов живот био је нераскидиво повезан са Скадарлијом. Иако се дуго расправљало где је рођен, извесно је да је живео у непосредној близини кафане „Три шешира“. Најпре је ту становао са супругом Љубицом Лујзом Мартинек, а након њиховог раздвајања живео је са Маријом Маричком Хладек, у делу куће песника Ђуре Јакшића.
Управо су свакодневни живот Скадарлије, Народног позоришта и београдских кафана постали инспирација за његову прву самостално написану комедију „Дорћолска посла“, шаљиву игру у четири чина са певањем.
Књижевно стваралаштво Чича Илије Станојевића
Поред драма, Чича Илија је оставио и значајан прозни опус. Посебно место заузима књига „Чича Илијине животињке“, необична збирка приповедака у којој су главни јунаци пси из Скадарлије и околине Народног позоришта.
Иако се на први поглед може учинити да је реч о књизи за децу, она је заправо духовита и оштра сатира београдског друштва. Пси симболично представљају различите друштвене слојеве, карактере и народности. Међу њима су сиромашни луталица Трајче, отмена француска пудла, боем Бурчула, позоришни пас Полукс и бројни други ликови.
Кроз њихове љубави, сукобе, пријатељства и надметања Чича Илија осликава односе међу староседеоцима и дошљацима, богатима и сиромашнима, образованима и људима са улице. Управо зато ова књига представља много више од забавног штива – она је драгоцен документ о менталитету и свакодневици старог Београда.
Чувар духа старог Београда
Највећа вредност стваралаштва Чича Илије Станојевића лежи у томе што је успео да сачува успомену на Београд свога времена. У његовим делима свака улица, кафана и познато лице постају део живописне приче испуњене хумором, анегдотама и искреном љубављу према граду.
Иако данас нисмо у прилици да видимо његове чувене позоришне наступе, његове драме и проза омогућавају нам да осетимо атмосферу некадашње престонице. Због тога његова дела и данас имају историјску, књижевну и културну вредност.
Наслеђе Чича Илије Станојевића
Чича Илија Станојевић остао је упамћен као врхунски глумац, пионир српског филма, редитељ, драмски писац и хроничар Београда. О значају који је имао за српску културу сведочи и његова сахрана, којој су присуствовали Бранислав Нушић, тадашњи управник Народног позоришта Милан Предић и бројне друге истакнуте личности културног живота.
Његово дело и данас представља драгоцено сведочанство о историји српског позоришта, почецима домаће кинематографије и духу старог Београда, због чега Чича Илија Станојевић заслужено заузима место међу најважнијим личностима српске културне баштине.
