Животна и стваралачка путања српског књижевника и новинара Бранимира Брана Ћосића остала је забележена као једна од најтрагичнијих у међуратној српској књижевности. Рођен 1. септембра 1903. године у мачванском селу Штитар код Шапца у учитељској породици, Бранимир Ћосић је рано остао без оца Драгомира. Бригу о његовом одрастању и образовању преузела је мајка Даринка, учитељица и дечји писац, која га је кроз сву тежину одрастања усмеравала ка књижевности.
Основну школу учио је у Краљеву и Београду, а даље школовање наставио у Трећој беобргадској гимназији. Његово детињство жестоко је прекинуто Првим светским ратом и аустријском окупацијом Београда, што је касније постало једна од главних тема његовог стваралаштва. Већ током гимназијских дана почиње његова борба са тешком болешћу, када је први пут оболео од туберкулозе. Због здравствених проблема дуго је боравио у санаторијумима у Србији, Словенији, Швајцарској и Француској. Иако је уписивао Правни и Филозофски факултет у Београду, као и Универзитет у Лозани и Сорбону у Паризу, болест и посвећеност новинарству спречиле су га да студије приведе крају.
Упркос здравственим и материјалним nедаћама, Ћосић је активно радио као новинар и писац у Београду. Његов новинарски ангажман суочио га је са тамним странама друштва и подстакао на критичко посматрање политичких и социјалних прилика међуратног доба. Књижевни пробој остварио је делом „Десет писаца – десет разговора” из 1931. године, збирком интервјуа са водећим писцима тог времена попут Милоша Црњанског, Боре Станковића, Милана Ракића и Станислава Винавера, чиме је поставио темеље жанру књижевног интервјуа у домаћој књижевности.
Врхунац његовог стваралаштва представља роман „Покошено поље”, који се сматра једним од најзначајнијих дела српског урбаног реализма. Роман је подељен у два дела: први је аутобиографски приказ одузетог детињства и страхота окупације током Првог светског рата, док други део слика посралу моралну и политичку стварност међуратног Београда. Притиснут болешћу, Ћосић је спалио своје раније рукописе да би се потпуно посветио овом ремек-делу, које му је обезбедило трајно место у историји српске књижевности, пише Дистрикт.рс.
Након што је у лето 1933. године завршио роман и започео градњу куће планирајући женидбу са verenicом Милицом Зарић, здравље му се нагло погоршало. Прехлада током прославе изласка књиге била је кобна, те је Бранимир Ћосић преминуо 29. јануара 1934. године у 31. години живота. Данас се Легат Бранимира Ћосића са обимном преписком и рукописима чува у Музеју града Београда, док се његова лична библиотека налази у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”. Његова дела преведена су на више светских језика, оставивши неизбрисив траг у српској културној баштини.
