У времену када се често говори о кризи вредности, губитку ауторитета и све већем удаљавању младих од књиге, језика и традиције, гласови просветних радника који деценијама граде генерације младих људи добијају посебну тежину.
Један од таквих гласова је и Биљана Ковачевић, професор српског језика и књижевности у Првој београдског гимназији, која кроз свој рад, искуство и промишљања указује на важност очувања идентитета, улогу образовања у формирању личности и значај односа између професора и ученика.
Истински чувари једног народа су непролазне вредности
Говорећи о темељним вредностима једног народа, Биљана Ковачевић истиче да су истински чувари једног народа управо оне непролазне вредности које су вековима обликовале национални идентитет.
Језик, писмо, књижевност, вера и културно наслеђе нису само део прошлости, већ темељ на којем се гради будућност. Због тога сматра да свака генерација има обавезу да преузме одговорност за њихово очување и преношење на потомке.
Посебно место у њеним размишљањима заузима питање српског језика и ћирилице. Она упозорава да се сви морамо запитати да ли довољно чувамо своје писмо и колико смо спремни да га користимо у свакодневном животу. Према њеним речима, савремено доба донело је необичан парадокс.
Некада су непријатељи били видљивији
Некада су притисци на национални и верски идентитет били отворени и јасно видљиви, док су данас много суптилнији. Управо зато је важно да човек свесно негује свој језик, писмо и културни образац, јер се идентитет не губи одједном, већ постепено, онда када престанемо да га чувамо.
У разговору о животу и формирању личности, професорка Ковачевић наглашава да човека највише обликују тешки избори и животна искушења. Она верује да се кроз страдање човек изграђује, сазрева и открива сопствену снагу. Лак пут ретко доноси дубину, док су управо изазови и борбе они који човека приморавају да се суочи са собом и преиспита сопствене вредности. Зато је важно да млади људи не беже од тешкоћа, већ да их доживе као прилику за лични раст и развој.
Људима су потребни оријентири
Када је реч о друштву у целини, Биљана Ковачевић сматра да су људима потребни оријентири, али да ниједан систем не може надоместити личну одговорност појединца. Без обзира на околности, свако је позван да преузме одговорност за своје поступке, изборе и однос према другима.
Управо у томе види један од највећих изазова савременог времена, у којем се одговорност често пребацује на институције, околности или друге људе.
Једна од тема којој посвећује посебну пажњу јесте и положај професора у савременом друштву. Према њеном мишљењу, просветни радници су се прелако одрекли дела свог ауторитета, заборављајући да се истински углед не гради формалном позицијом, већ личним примером и односом са ученицима.
Она истиче да ауторитет професора не произилази из страха, већ из поверења и узајамне љубави које успева да изгради код младих људи.
Како се гради ауторитет према ученицима?
„Када ученик примети да га ви видите, његов бес се анулира, он се умањује и он се мења на часу“, истиче професорка Ковачевић, објашњавајући да је суштина наставничког позива у препознавању сваког ученика као јединствене личности. Није важно да ли је тема часа књижевност, граматика или нека друга област. Оно што ученик памти јесте осећај да је примећен, уважен и схваћен. Када се такав однос успостави, настаје простор у којем образовање добија свој пуни смисао.
Она наглашава да млад човек мора да истражи себе и открије шта му је заиста потребно. Савремени свет нуди безброј могућности, али управо због тога млади често остају збуњени и несигурни. Зато је улога породице и школе да им помогну у трагању за сопственим путем, а не да им намећу готове одговоре.
Који је значај књижевности у животу човека?
Као професор српског језика и књижевности, Биљана Ковачевић посебно говори о значају књижевности у животу човека. Она сматра да књижевност није само школска обавеза нити збирка текстова које треба анализирати. Књижевност је простор у којем човек упознаје себе, своје страхове, наде, слабости и снагу. Међутим, да би књижевност оставила траг, потребно је да човек буде духовно и емотивно отворен.
„Ако сте духовно и емотивно затворени пред књижевношћу, она вам ништа не може дати“, истиче професорка. Управо зато читање није само интелектуални процес, већ и дубоко лични сусрет са светом идеја, осећања и животних искустава. Понекад књига може да отвори ране које човек носи у себи, али исто тако може да постане средство разумевања, утехе и исцељења.
Многи родитељи данас нису довољно посвећени својој деци
Говорећи о васпитању младих, Биљана Ковачевић упозорава да многи родитељи данас нису довољно посвећени својој деци. У жељи да реше свакодневне проблеме, често прибегавају најлакшем решењу – препуштању детета дигиталним уређајима. Међутим, телефон не може заменити разговор, пажњу и присуство родитеља. Деци је потребна жива веза са светом, осећај припадности и сигурност коју могу добити само кроз блиске односе са људима који их воле и разумеју.
Професор је мост између младог човека и онога ка чему иде
У том контексту она истиче да је професор, баш као и родитељ, мост између младог човека и онога ка чему иде. Ако је тај мост стабилан, младо биће ће сигурније корачати кроз животне изазове. Ако су темељи слаби, сваки наредни корак постаје тежи и несигурнији. Зато је задатак професора много шири од преношења знања. Он подразумева усмеравање, охрабривање и помоћ младом човеку да открије сопствене вредности и циљеве.
Порука проф. Биљане Ковачевић може се свести на једну суштинску мисао: ако желимо да сачувамо себе као народ и појединце, морамо чувати оно што нас је обликовало. То су наш језик, ћирилица, књижевност, вера, васпитање и породичне вредности.
Само тако можемо изградити генерације које ће знати ко су, одакле долазе и куда иду. У времену брзих промена и бројних изазова, управо те вредности остају најпоузданији компас који човека води кроз живот.
Овде можете погледати целу емисију са проф. Биљаном Ковачевић:
