На недавно одржаној конференцији за медије градоначелник Београда Александар Шапић потврдио је да ће у Шпанији бити набављено 30 возова марке CAF за рад на линијама београдске градске железнице „БГ Воз“. О потписивању уговора извештено је крајем марта, а гласине и разговори о будућем уговору појавили су се још крајем 2025. године.
Према подацима српских медија, вредност уговора премашила је 300 милиона евра (у децембру 2025. године саопштено је да Србија планира да подигне кредит за ту намену). Београд ће добити 30 троделних електромоторних возова CAF Civity, развијених за градски и регионални железнички саобраћај.
Максимална брзина ових возова износи 120 километара на час, а сваки ће моћи да прими 546 путника, од чега 204 на седећим местима. Вагони ових електричних возова имају алуминијумски труп.
Сваки вагон испоручених београдских електромоторних возова имаће систем убрзања и кочења. Компанија CAF обавезала се и да ће током две године одржавати београдске композиције.
Шпански произвођач са дугом традицијом
Шпанска компанија CAF један је од светских лидера у производњи железничке технике. Послује од 1917. године, седиште јој се налази у граду Беасаин (Баскија, североисток Шпаније), а своје производе испоручује у десетине земаља широм света. У Београду већ око 15 година саобраћа 30 трамваја које је произвело ово предузеће.
Изгледа да су власти Београда у питању обнове железничког возног парка одлучиле да поверење укажу провереном добављачу и да уговор потпишу управо са Шпанцима. Уосталом, времена за размишљање није било много: на линијама „БГ Воза“ већ око 40 година саобраћају четвороделни ришки електромоторни возови ЕР-31, који се одавно више не производе, а и сама Ришка фабрика вагона проглашена је банкротом још 2017. године.
Легендарни „Руси“ београдских пруга
Совјетски „ЕР“-ови одавно су постали легенде Србије. У народу носе надимак „Руси“. Колико су милиона путника „Руси“ превезли од осамдесетих година прошлог века, када су почеле њихове испоруке Београду, немогуће је израчунати. Плави ришки електромоторни возови превозили су грађане и социјалистичке и „мале“ Југославије, а данас и становнике Републике Србије.
Ратови и санкције деведесетих година, НАТО бомбардовање 1999. године, политичке кризе, Евровизија 2008, Универзијада 2009, као и првенства Европе у ватерполу која су више пута одржана у Београду — све је то прошло уз ришке електромоторне возове. За становнике Панчева електрични воз био је деведесетих година најбољи начин да стигну до Београда.
Када су 1995. године у Београду изграђене две подземне железничке станице (о једној од њих, „Вуковом споменику“, „Балканист“ је већ писао), многи становници земље долазили су посебно да их виде и те станице су називали „метроом“.
Од „Беовоза“ до „БГ Воза“
Године 1992. у Београду је формиран систем приградских електричних возова „Беовоз“, а 2010. године у оквиру градског превоза почео је да ради и „БГ Воз“, који је постепено преузео линије „Беовоза“.
Данас у оквиру „БГ Воза“ функционишу три главне и четири додатне линије које повезују периферију и приградска насеља Београда — Земун, Батајницу, Овчу, Ресник, Младеновац и Лазаревац.
Застарела возила и мали број путника
Наравно, совјетски возови су већ безнадежно застарели. Често се кваре, што ремети ред вожње „БГ Воза“. Већина вагона прекривена је шареним графитима, што свакако оживљава слику железничког саобраћаја, али тешко да може бити разлог за понос.
Свој, да тако кажемо, „скромни“ допринос дају и хулигани, који старе електромоторне возове понекад гађају камењем. Међутим, то је у Србији прилично честа појава и није повезано само са „БГ Возом“.
У почетку је у Београду саобраћало око 40 композиција ЕР-31, а данас их је, наравно, мање. Због честих отказивања и кашњења Београђани ретко користе „БГ Воз“. Тако је у октобру 2025. године Бранислав Бошковић, професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, у интервјуу за лист „Данас“ изјавио да од приближно два милиона дневних путовања јавним превозом у Београду на електричне возове отпада свега око један одсто. То је, свакако, премало, нарочито ако се има у виду колико је „БГ Воз“ погодан за становнике београдских периферија.
Да ли ће „Руси“ завршити у музеју?
Било би веома пожељно да барем одређени број возова ЕР-31 буде сачуван као музејски експонат, јер је допринос „Руса“ очувању путничког железничког саобраћаја у Југославији током деведесетих година тешко преценити.
Уосталом, старе парне локомотиве и данас саобраћају на чувеној „Шарганској осмици“ на западу Србије, а „Плави воз“ Јосипа Броза Тита успешно функционише као музеј. Шта онда спречава да се поред њега постави још неколико ЕР-31 композиција, и то у њиховој оригиналној, „ратној“ боји? Ништа.
Замена неће ићи брзо
Такође, није извесно да ће замена „ЕР“-ова CAF возовима бити спроведена брзо, посебно имајући у виду недавно исклизнуће воза код Суботице. Данас се, након низа скандала и инцидената на српским железницама, свака велика инвестиција у ову област у Србији посматра буквално под лупом.
