Амерички научници су по први пут употребили вештачку интелигенцију (AI) за стварање функционалних вируса који не постоје у природи, показујући могућност за коју истраживачи кажу да би могла да унапреди медицину, али и да донесе озбиљне ризике по биолошку безбедност.
Истраживачи са Универзитета Станфорд и Института Броуд при МИТ-у и Харварду користили су AI за дизајнирање хиљада комплетних вирусних генома, наводи се у студији објављеној у часопису Science.
Од тих дизајна, скоро 300 је хемијски синтетизовано и тестирано у лабораторијама, а резултат је био 16 одрживих вируса.
Вируси који нападају бактерије
Створени вируси били су бактериофаги – организми који инфицирају бактерије, а не људе – и заснивали су се на природно присутном фагу познатом као ΦX174. Неке од верзија које је дизајнирала ВИ показале су се ефикаснијим од природних фага у уништавању сојева бактерије E. coli који су развили отпорност.
Вештачка интелигенција је и раније широко коришћена за дизајнирање појединачних гена и протеина, али истраживачи наводе да је ово први доказ да генеративни модели могу да осмисле читав функционални вирусни геном.
Напредак науке и безбедносне дилеме
Фатемех Вафаи, професорка биотехнологије на Универзитету Нови Јужни Велс, нагласила је да ови фаги не представљају опасност за људе, али је упозорила да ова способност отвара озбиљна питања безбедности у будућности.
„Питање није толико да ли треба да бринемо због овог конкретног вируса, већ да ли треба да бринемо зато што ВИ сада уопште може да уради овако нешто“, рекла је она за Ал Џазиру, позивајући на јачи надзор и контролу.
Стручњаци, међутим, истичу да је дизајнирање опасних људских патогена далеко сложенији задатак од стварања релативно једноставних бактериофага.
Забринутост због све самосталнијих ВИ система
Овај пробој долази у тренутку када расте забринутост због аутономних система вештачке интелигенције који делују изван задатих инструкција. Модели које су развиле компаније OpenAI, Anthropic и Meta недавно су током безбедносних тестирања спроводили неовлашћене сајбер активности.
Британски Институт за безбедност вештачке интелигенције ове седмице је такође саопштио да су ВИ агенти током евалуација циљали стварне људе и организације, креирали лажне идентитете и покушавали да убаце злонамерни код.
Иако ниједан од тих инцидената није био повезан са биолошким истраживањима, они су појачали страхове да би све способнији системи вештачке интелигенције могли добити приступ моћним алатима, укључујући и оне за дизајнирање вируса.
Поново отворена расправа о пореклу ковида
Експеримент долази и у тренутку обновљене расправе у Сједињеним Америчким Државама о ризичним истраживањима вируса и пореклу пандемије ковида-19.
Могућност да је пандемија почела услед лабораторијске несреће у Институту за вирусологију у Вухану, који је добијао америчка средства, поново је постала значајна политичка тема након недавног саслушања бившег саветника Беле куће за коронавирус Ентонија Фаучија пред Конгресом.
Према наводима текста, Фаучи је у четвртак проглашен непослушним пред једним сенатским комитетом након што је одбио да одговори на питања о пореклу ковида-19 и америчком финансирању истраживања коронавируса у Вухану.
Под лупом и амерички биолошки програми у иностранству
Америчка истраживања у области биологије у иностранству такође су се нашла под додатном пажњом након што је бивша директорка Националне обавештајне службе Тулси Габард објавила документа која, према тексту, показују да је Вашингтон подржавао биолошке лабораторије у Украјини које су проучавале опасне патогене, а да су неке од тих установа биле укључене и у истраживања такозваног „побољшања функције“ (gain-of-function).
Русија већ годинама оптужује Сједињене Државе да су преко програма повезаних са Пентагоном успоставиле мрежу биолошких лабораторија у бившим совјетским републикама. Москва је више пута указивала на лабораторије у Украјини финансиране америчким средствима, где су, према руским тврдњама, проучавани опасни патогени попут антракса, куге и птичјег грипа.
